Nemačka zove – stučnjaci ne dolaze!

Princip koji zagovara Rajner Briderle može se na izvestan način uporediti sa nekim fudbalskim klubovima koji, uz platu i odštetu, plaćaju i posebnu premiju kako bi namamili fudbalera da pređe kod njih. No, šta zaista može da se uradi da bi se otklonio hronični nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj?

Sve manje obrazovanih

Ugled koji većina nemačkih preduzeća uživa u inostranstvu prvenstveno je baziran na kvalifikovanim radnicima. No, to se trenutno menja jer je sve manje obrazovanih mladih ljudi na tržištu. Dr Oliver Kopel iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu kaže: „Trenutno imamo oko osam miliona ljudi između pet i 14 godina. Oni će jednog dana morati da zamene ljude koji danas imaju između 45 i 54 godina. Njih je 12,5 miliona. Samim tim već imamo deficit od 4,5 miliona ljudi.“

Diter Hunt, predsednik Udruženja poslodavaca BDA, traži da se nešto u tom smislu učini: „Svi mi – političari, društvo, sindikati – moramo učiniti sve kako bi osigurali dovoljno stručne radne snage u budućnosti, naročito imajući u vidu demografski razvoj. To počinje sa poboljšanjem sistema edukacije, zatim uvođenjem većeg broja žena u tehničke poslove, ali svakako i olakšavanjem doseljavanja kvalifikovanih stranih radnika.“

Držati se redosleda

Glavni sekretar liberala (FDP) Kristijan Lintner isto misli kao njegov partijski kolega Briderle, dok je bavarski premijer Horst Zehofer iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) nešto uzdržaniji:

„Ja bih da ipak idemo nekim redosledom. Najpre treba iskoristiti potencijal koji imamo u državi. Imajte u vidu da je u Nemačkoj još uvek tri miliona ljudi bez posla. Uostalom, od naredne godine u Evropi možemo birati ne samo mesto boravka, već i mesto gde ćemo raditi. Tek kada iscrpimo ove dve mogućnosti, treba razmišljati o dovođenju stručnjaka iz inostranstva.“

Kopel iz Instituta za nemačku privredu, s druge strane, tvrdi da među spomenutim nezaposlenima sigurno nema visoko kvalifikovanih kakvi se traže u Nemačkoj. On glavni problem vidi u tome što Nemačka jednostavno više nije atraktivna za stručnjake: „Ako sam se obrazovao za inženjera u Poljskoj, ja zahvaljujući tome mogu da radim gde hoću. Nije to kao recimo sa pravom koje je usko vezano za državu u kojoj ga studirate. Naš problem je što će, recimo, poljski inženjer pre otići da radi u Veliku Britaniju nego u Nemačku.“

Stručnjacima treba dugoročna perspektiva

Kopel zato smatra da je mnogo bitnije, od početne novčane premije, stručnjacima dati mogućnost da se, kada dođu u Nemačku, smeste na „duge staze“. I naravno mogućnost da sa njima dođu bračni partner i deca. Birokratske prepreke moraju se otkloniti, a ljudima jednostavno treba dati osećaj da su zaista dobrodošli, smatra Kopel:

„Visoko kvalifikovani stručnjaci iz Indije ili Kine radije odlaze u države gde se govori engleski jezik – Kanadu, SAD, Australiju, Veliku Britaniju. Oni se već odavno aktivno brinu o kvalifikovanim doseljenicima. Za njih recimo Nemačka ne bi došla u obzir zbog jezičke barijere, pa onda i zbog nemogućnosti integracije, kao i vremenske ograničenosti zaposlenja.“

Zehofer dakle nije jedini kritičar Briderleovog predloga o davanju novčanih premija. Ni Oliver Kopel ga ne smatra dobrom idejom: „Mislim da premija kakvu predlaže ministar ne bi imala željene efekte. Stručnjaci preferiraju dugoročnu perspektivu, dakle premija bi morala biti izuzetno velika da bi uticala na njihov dolazak u Nemačku.“

No Kopel ističe kako se u svakom slučaju nešto hitno mora uraditi.

Autori: D. Kaufman / A. Avdagić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević