Nemačke bolnice beleže gubitke

„Ovo je već dramatično – sistem finansiranja je više od polovine bolnica gurnuo u minus“, rekao je predsednik Društva nemačkih bolnica Alfred Dencer. Gubicima su posebno pogođene male bolnice – to su one koje imaju manje od 300 kreveta. 57 takvih bolnica ima veće rashode od prihoda, a samo 37 odsto njih je ostvarilo dobit. A i 51 odsto velikih klinika – onih sa više od 600 kreveta, ima gubitke. Samo bolnice srednje veličine su imale pozitivan bilans (55 odsto), mada je i njihov ukupan bilans slabiji od onog iz 2011. Sve su to rezultati studije zvane „Bolnički barometar“ koju je upravo objavio Nemački institut za bolnice. Prema toj studiji, jedan od faktora ovako negativnog razvoja su skupa osiguranja. Pri svemu tome, zdravstveni sistem je vrlo opterećen troškovima za bolnice. Izdaci zdravstvenih osiguranja za bolnički tretman su u prvom polugodištu 2013. u poređenju sa istim periodom prošle godine porasli sa 31,4 na 32,5 milijarde evra. Evo kako o toj temi piše nemačka štampa.

List Donaukurir (Ingolštat) piše da su političari „dugo propuštali priliku da se suprotstave tom nezdravom razvoju stanovništva. Mogli su, na primer, da podstaknu mlade parove da rađaju decu – stopa nataliteta nigde u Evropi nije tako niska kao u Nemačkoj. Isto tako su propustili da pripreme građane na uslove u budućnosti. To što sve više bolnica beleži gubitke, samo je jedan od simptoma pogrešne politike. Čitava istina može da se sažme ovako: mi Nemci ćemo morati da se oprostimo od automatizma sa kojim je naša država blagostanja decenijama funkcionisala.“

Komentator lista Zidvest prese (Ulm) smatra da „novac sam po sebi neće rešiti probleme stacionarne bolničke nege. Kada svaka druga klinika ima gubitke, onda nešto nije u redu sa finansiranjem. Odluka da se na osnovu broja stacionarnih tretmana bolnicama dodeljuju premije, namerno je pooštrena konkurencija oko skupih operativnih zahvata i terapija. S druge strane, klinike koje se, umesto da učestvuju u toj trci, brinu o teško ili hronično obolelim ljudima, za to dobijaju paušalne iznose koji nisu dovoljni da pokriju ni materijalne ni personalne troškove. Treba preispitati čitav sistem finansiranja…“

Dnevnik Rojtlingen general ancajger (Rojtlingen) u svemu vidi „trend koji je mogao da se nasluti tokom poslednjih godina. Sadašnji sistem finansiranja bolnica ne može da obezbedi trajnu stacionarnu negu bolesnika. Tu nije lako pomoći jer ima mnogo interesnih grupa koje vuku svaka na svoju stranu – od lekara, preko finansijera bolnica, pa sve do saveznih država, te osiguravajućih društava.“

Sarbriker cajtung (Sarbriken) je u vezi sa rezultatima pomenutog istraživanja postavio nekolika pitanja stručnjaku Socijaldemokratske stranke za zdravlje, Karlu Lauterbahu. Po njegovom mišljenju, na velikim gradskim područjima često ima previše bolnica pa se „postavlja pitanje da li se svaka od njih isplati i služi poboljšanju zdravstvene nege građanstva“. Lauterbah je predložio da se neke bolnice pretvore u zdravstvene centre. Kada je reč o sistemu bolnica u Nemačkoj, on tu vidi tri glavna problema: ima klinika koje nude odličan kvalitet – i baš zbog toga posluju sa gubicima. Drugo, univerzitetske klinike i bolnice često ne mogu da izdrže maksimalno opterećenje. Treće: nega lica koja ne mogu da se sama staraju o sebi je prilikom donošenja budžeta imala premalu ulogu.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković