Nemački giganti brane GMO u Kaliforniji

Bitka se vodi između dva nejednaka protivnika, široke koalicije velikih proizvođača i prerađivača hrane, sa jedne, i male grupe farmera koji proizvode organsku hranu i istaknutih pojedinaca sa druge strane. Sporan je tzv. „Predlog 37“ o kome će se glasati 6. novembra. Ukoliko predlog bude izglasan, sva genetski modifikovana hrana moraće da bude posebno označena, što do sada nije bila praksa ni u jednoj saveznoj državi u Americi.

Takav zakon, inače, u Evropskoj uniji postoji od 1997. godine. Iako je genetski modifikovana hrana dozvoljena, u stvarnosti takvih proizvoda u Evropi gotovo da nema, pošto ih ljudi jednostavno ne kupuju. Inače, procenjuje se da čak 80 odsto hrane u SAD sadrži genetski modifikovane sastojke.

I ranije je u različitim američkim državama bilo pokušaja da se donese zakon o obeležavanju genetski modifikovane hrane. Međutim, ono što Kaliforniju čini posebnom, nije samo to što bi ona bila prva država sa takvim zakonom, već njena jedinstvena pozicija i istorija. Sa svojih 37 miliona stanovnika to je država sa najvećim brojem stanovnika u SAD, a njen bruto domaći proizvod, ukoliko se ekonomija posmatra kao posebna celina, jeste deveti u svetu.

Ako se tome doda da je Kalifornija poznata po tome što uspostavlja nacionalne i međunarodne trendove u zdravstvu i životnoj sredini (Kalifornija je prva zabranila upotrebu benzina sa olovom, prva je usvojila zakon protiv pušenja na svim mestima), jasno je zašto je prehrambena industrija sada uplašena. Zato i ne čudi što se na sve načine lobira da „Predlog 37“ ne postane zakon u Kaliforniji.

Milionska kampanja protiv etiketa

Pod vođstvom kompanije Monsanto, najvećeg proizvođača semena, za kampanju protiv nalepnica za genetski modifikovanu hranu, do sad je prikupljeno 27 miliona evra, prema podacima koji su dostupni javnosti. Samo je Monsanto potrošio sedam miliona dolara, što je više nego što su sakupile sve pristalice „Predloga 37“ zajedno – 4 miliona dolara.

Na listi onih koji se protive uvođenju zakona su i Pepsiko, Koka Kola, Kelog i Mars, ali i dve nemačke kompanije koje su potrošile više novca u kampanji nego prethodno navedene kompanije. BASF i Bajer do sada su uložili po dva miliona dolara u kampanju protiv donošenja zakona u Kaliforniji. Samo su Monsanto i Dupon, dve američke kompanije, potrošile više novca.

BASF, najveća svetska hemijska kompanija, i Bajer, najveća nemačka farmaceutska kuća, imaju velika postrojenja orijentisana na genetski inženjering. BASF je čak ove godine preselio svoje sedište koje se bavi genetskim inženjeringom u SAD, zbog, kako su naveli, „nedostatka podrške u Evropi“.

Ono što postupke te dve velike nemačke kompanije čini naročito zanimljivim jeste činjenica da ulažu ogroman novac u kampanju protiv donošenja zakona kakav je u Nemačkoj i u Evropi na snazi već godinama.

Različit moral u Evropi i SAD

„Neviđeno je da nemačke kompanije troše toliko novca da ukinu naše pravo da znamo šta jedemo u Kaliforniji“, rekla je za Dojče Vele Sejsi Makan, portparolka inicijative iz „Pravo Kalifornije da zna – 2012“.

Majkl Hansen, viši naučnik u Uniji potrošača, nezavisnoj organizaciji potrošača, to naziva „moral koji zavisi od situacije“. On kaže da firme jednostavno rade sve ono što im dozvoljavaju zakoni država u kojima posluju.

„Smatram da je prilično neumereno da se nemačke kompanije tako otvoreno mešaju u unutrašnju politiku u SAD“, ističe Martin Hojzling, portparol za poljoprivredu u Partiji zelenih u Evropskom parlamentu. On kaže i da kompanije imaju pravo da to rade, ali da bi evropska i nemačka javnost trebalo to da znaju.

Kompanije tvrde da je „Predlog 37“ pogrešan

Dojče vele iz kompanije Bajer nije dobio odgovor na pitanje o uložena dva miliona dolara u kampanju i o tome da li postoje planovi za nova ulaganja. Kompanija takođe nije odgovorila na pitanje da li ima različito viđenje potrošača u Evropi i Kaliforniji.

„Bajer krop sajens (Bayer CropScience) u principu podržava to da bi potrošači trebalo da budu jasno i transparentno obavešteni“, odgovorio je Uc Klages, portparol Bajera, putem i-mejla. Ali „'Predlog 37' ne donosi potpunu transparentnost za potrošače“, rekao je Klages. „Umesto toga Predlog stvara nesigurnost zato što se stiče pogrešan utisak da postoje razlike kada su u pitanju bezbednost i nutritivne vrednosti, onda kada one ne postoje.“

BASF, takođe, nije odgovorio na isto pitanje o uloženim sredstvima u kampanju. „U cilju obezbeđivanja transparentnosti za kupce i potrošače, mi podržavamo bilo kakvu vrstu posebnog označavanja sve dok ono nije pogrešno ili diskriminišuće“, rekla je putem i-mejla za Dojče vele portparolka BASF-a Dženifer Mur-Braun. „Ipak, ne verujemo da je to slučaj sa 'Predlogom 37'“, rekla je ona i dodala da BASF veruje da „namera inicijative nije da obavesti potrošače, već da diskriminiše biotehnologiju u poljoprivredi“.

Na pitanje o razlikama u Evropi i SAD, Mur-Braun je navela da u Evropi podržavaju postojeći način obeležavanja, ali da je „postojeće zakonodavstvo u Evropi pogrešno, jer postoji mnogo izuzetaka od postojećeg načina obeležavanja.“

Prema njenim rečima, u SAD ne postoje takva pravila za označavanje genetski modifikovane hrane, pošto bi to „dovelo potrošače u zabludu, zato što lažno implicira da postoje razlike u bezbednosti i nutritivnim vrednostima, što nije slučaj.“

I Evropljani i Amerikanci žele nalepnice

Uprkos činjenici da je posebno obeležavanje hrane obavezno u Evropi, ali ne i u Americi, Evropljani i Amerikanci generalno imaju iste stavove po tom pitanju. I jedni i drugi žele nalepnice na kojima će biti jasno označena genetski modifikovana hrana. Prema anketi Ej-Bi-Si njuza (ABC News) iz juna ove godine, 93 odsto Amerikanaca odgovorilo je da bi vlada trebalo da uvede obavezno označavanje, a više od pola ispitanika reklo je da bi ređe kupovali hranu sa takvom oznakom.

Razlog za nepostojanje zakona o označavanju genetske hrane u Americi je to što američke kompanije imaju mnogo više uticaja i mogu da potroše velike količine novca da bi postigle cilj koji žele, tvrdi Hojzling. Do skoro su ankete u Kaliforniji pokazivale da je velika većina za „Predlog 37“, ali posle žestoke kampanje, u koju su uloženi milioni dolara, podrška opada. Prema poslednjim anketama, 48 odsto ljudi podržava predlog i obavezno označavanje genetski modifikovane hrane, dok je 40 odsto ljudi protiv.

Autori: Mihael Knige / Milka Domanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković