Nemački islam po uzoru na Bosnu

Džem Ezdemir nema razumevanja za izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel da je multikulturalnost u Nemačkoj propala stvar: „Nismo više u pedesetim godinama kada se krilo da je neko homoseksualac, samohrani roditelj, živi sa nekim nevenčano. To je za mene multikulturalnost. Dakle, Nemačka kao zemlja u kojoj žive ljudi različitog socijalnog porekla, različitih shvatanja, mišljenja, orijentacije“.

Istina, i tu postoji tačno određeni okvir o kome Ezdemir kaže: „To svakako nije društvo u kome su moguće različite interpretacije ustava. Postoji samo jedan ustav, jedan zajednički jezik, nemački, i svako mora toga da se pridržava“.

Protiv paralelnih društava

Ukazivanje na jevrejsko-hrišćanski karakter nemačkog društva ima suprotan efekat – ono se deli, smatra Ezdemir. Formulom o jevrejsko- hrišćanskoj dominantnoj kulturi zamagljuju se stradanja Jevreja u Evropi i Nemačkoj, s jedne strane, i izoluju se muslimani sa druge. Pri tom postoji optimalna crvena nit – prosvetiteljstvo, vrednosti Francuske revolucije i ustava, kaže Ezdemir:

„To su vrednosti koje su optimalna osnova za suživot hrišćana, Jevreja, muslimana, ali i ateista, i njih ima. Sve drugo je samo pokušaj izolovanja, traženja drugog termina za paralelna društva. Protivnik sam paralelnih društava“, kaže Ezdemir. Zato izjava predsednika Kristijana Vulfa da je u međuvremenu i islam deo Nemačke predstavlja ohrabrenje.

„Evropa ostavila bosanske muslimane na cedilu“

Za razliku od mnogih u Nemačkoj koji u islamu vide rigidnu religiju i pretnju po zapadne vrednosti, Ezdemir zna i za drugačiju tradiciju u islamu, i to evropsku: „Način na koji je ranije praktikovan islam u Bosni, u celoj Jugoslaviji, bio je upravo islam o kome i ovde mnogi govore. To je bio otvoren, tolerantan islam“, kaže Ezdemir, ali, dodaje i to da je Evropa tokom rata devedesetih godina bosanske muslimane ostavila na cedilu.

„Sećamo se da ti muslimani nisu gledali u Saudijsku Arabiju, niti u Teheran – oni su gledali u Berlin, Pariz, London i Brisel. Pretpostavljali su da su tamo njihova braća i sestre, jer su živeli na osnovama vrednosti Francuske revolucije. Potsećam da (ih) je Zapad izneverio, jer je samo gledao“.

Autori: Zoran Arbutina / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković