„Živimo kao u 15. veku“

Slobodanka Đorđević prolazi kroz kuću, koja je nekada bila njen dom. Doduše, ova Srpkinja živi u Manhajmu, u Nemačkoj, ali je za Obrenovac vezuju uspomene. Tu je sahranjen njen suprug, priča gastarbajterka, koju zatičemo u belom kombinezonu, gumenim čizmama i rukavicama.

Nakon što se voda povukla, mulj je prekrio pod domaćinstva. Ono što je preživelo nalet vode, izneseno je napolje i sistematski poređano. Na zemlji leži posuđe, ogledalo, tacne, bokali. U kući je nekada bilo dosta nameštaja. „Sve što smo u kući imali, doneli smo iz Nemačke. Sve je bilo prevrnuto, uništeno“, kaže Slobodanka u razgovoru za DLF.

U njenoj kući u Obrenovcu, više se ne može živeti. Zbog toga svakog dana iz Beograda, prevozom i jednim delom peške, dolazi na svoje imanje. Zvuk pumpi koje neprekidno rade, ovde je postao svakodnevica. U nekim delovima se još uvek uklanja vode, negde mulj i trulež iz kuća. Na sve strane se mogu videti ostaci enterijera. Uništen nameštaj, tehnika, dušeci. Sve je to na ulici, prekriveno blatom.

Aleksandar Živković je vlasnik male prodavnice, koje više nema. Izlivanje Save i Kolubare ga je primoralo na beg. Ali ipak je ostao na svom imanju, poplave su ga oterale na drugi sprat kuće. „Tog jutra, sećam se da je bio petak, 16. maj, niko nas nije upozorio. Nije bilo sirena, barem ne u ovom kraju. Bilo je pola sedam, a ispred moje radnje bila je žandarmerija. Pitao sam ih šta se dešava. Odgovorili su: ništa. Sve što sam u životu zaradio, sve je u ovoj radnji u poplavama uništeno“, jada se Živković i dodaje kako u prodavnici imao robu vrednu 10.000 evra i da dugove liferantima, bez pomoći države, neće moći da plati.

Procena štete oko tri milijarde evra

Sveukupna šteta (na prostorima Srbije, Hrvatske i BiH), procenjuje se na više od tri milijarde evra. Preduzetnici poput Živkovića, prilično su frustrirani. „Ulažemo tolike napore, koliko toliko da vodimo normalan život. I onda ti poplave sve to unište za čas posla.“

I ispred kuće Vesne Milovanović može se videti gomila đubreta: stolice, slike, tepisi, slomljena mandolina. U prizemlju se još uvek oseća smrad, koji za sobom ostavila voda. Dva muškarca u dubokim gumenim čizmama, pokušavaju da uklone mulj metlom. „Kada smo se vratili zatekli smo haos. Sami smo morali da platimo ljude da izbacimo stvari iz kuće. Sve je stoprocentno uništeno. A to da li neko ima pokriveno osiguranje od poplava, to ne bih znao da vam kažem.“ Osiguravajuća društva u Srbiji tvrde da veoma mali broj građana ima takvo osiguranje, prenosi radio Dojčlandfunk.

U dvorištu kuće stoji cisterna, ali u njoj vide više nema, priča Gordana, žena iz susedstva. „Nemamo struju, nemamo vodu, znači ne možemo ni da se okupamo. Živimo kao u 15. veku.“

Mnogi građani se osećaju iznevereno. Vlasti su ih prepustile neizvesnosti, koja se u većini slučajeva pretvorila u štetu velikih razmera. „Imali smo samo deset minuta da se pokupimo i odemo. Snaja mi je bila na tremu, ja na baštenskoj kapiji. Toliko je bilo vode da nisam mogla doći do stepenica. Upozorenja nije bilo, to su sve laži. Voda je ovde bila visoka i do tri metra“, priča Obrenovčanka, kojoj su poplavi uništene šivaće mašine.

Rajna Đenadić je penzionerka. Na svom imanju živela je zajedno sa sinom i snajom. Sada više ništa nema. „U Obrenovcu nemamo gde da prespavamo. Guši nas smrad. Mnogima su kuće bile poplavljene i na prvom spratu“, priča ova žena, koja živi od penzije u visini od 220 evra.