Nemački mediji o poseti Medvedeva

„U malom gradu Šapcu, na severo-zapadu zemlje mnogi se zasigurno raduju poseti ruskog predsednika. U tom mestu je nedavno osnovana partija ’Moja Rusija’ čiji je glavni cilj ujedinjenje te dve zemlje“, piše Frankfurte algemajne cajtung.

List ocenjuje da je „i pre posete Medvedeva bilo jasno da su Rusi u Srbiji omiljeniji nego bile gde druge u Evropi. Na zadovoljstvo Moskve, srpski narod je, za razliku od drugih, jedini koji na Balkanu ne želi ulazak u NATO. U Srbiji su, s druge strane, Rusiji zahvalni na podršci u sporu oko Kosova, iako to nije moglo da spreči otcepljenje te bivše srpske pokrajine.“

„Srpski mediji su poslednjih dana detaljno izveštavali o satnici obimne posete ruskog predsednika Beogradu. Lider Demokratske stranke i predsednik Srbije Boris Tadić je, kako bi sprečio jačanje opozicije dolaskom Medvedeva, osigurao da bude prvi koji će sa ruskim predsednikom razgovarati.“

Frankfurter algemajne cajtung podseća da je „stranka predsednika Tadića veliki zagovornik evropskih integracija i navodi njegovu izjavu u kojoj se navodi, kako će ’Srbija bez obzira na to, biti najveći ruski prijatelj u Evropskoj uniji’. Privredna saradnja je ipak bila u prvom planu, tačnije garancije da će Srbija od Rusije dobiti zatraženi kredit od milijardu dolara.“

U tekstu naslovljenom „Strateški junior-partner”, Frankfurter algemajne cajtung navodi da je program posete ruskog predsednika Srbiji, pre svega podrazumevao učešće Medvedeva u obeležavanju 65. godišnjice od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, ali da su zapravo u prvom planu bili razgovori o „strateškoj alijansi“ između Moskve i Beograda, iako u tako jednom savezu, Srbija najviše što može da očekuje jeste uloga „mlađeg partnera“, navodi list i ukazuje na ponovo sve veći uticaj Rusije na Balkanu.

Gasovod „Južni tok“ u svemu tome igra ključnu ulogu. „Utrkivanje“ za priključivanje realizaciji projekta evidentno je kod većine država na tim prostorima, ali Rusija je na energetskog tržištu jugoistočne Evrope osigurala svoje prisustvo preuzimanjem kompanija, poput NIS-a. A tržište gasa je i više nego pokriveno. Srbija se na isporuku gasa oslanja na Rusiju sa 85 odsto, Bugarska preko 90 odsto, dok je Makedonija od ruskog gasa u potpunosti zavisna.

Smrt kataloške prodaje gasi i radna mesta

Nemačka je danas u znaku, nekada omiljenih, šarenih i na kvalitetnom papiru odštampanih kataloga. Tačno pre 82 godine, na današnji dan, objavljen je prvi katalog ugledne nemačke firme za katalošku prodaju „Kvele“ (Quelle). Zbog čega je ova tradicija uopšte bitna pitate se.

List Franfkurter algemajne cajtung podseća da je to do pre koju godinu bio omiljen način kupovine Nemaca. Mnogi bi se radovali kada bi po povratku sa posla primetili da im je stigao novi katalog koji bi se danima u miru uz kafu, često sa ostalim ukućanima, prelistavao, a zatim nešto od izreklamiranih proizvoda i naručivalo.

Epoha tih kataloga se nažalost bliži kraju. „Kvele“ je primoran da otpusti radnike. Uloga interneta u reklamiranju je učinila svoje. Oko 4.000 radnika te firme, još samo do kraja oktobra dobijaju platu. To nije nimalo naivna priča, buduće da na tržištu kataloške prodaje nisu samo preduzeća poput „Kvelea“. I firme nadležne za isporuku naručene robe pogođene su najavljenim otpuštanjem radnika u Kveleu. Reč je pre svega o DHL-u. Ali se i firme koje su kataloge u ogromnim tiražima štampale takođe suočavaju sa manjim prometom.

Zaduživanje i pre formiranja nove vlade

U Nemačkoj su međutim u prvom planu i dalje koalicioni pregovori hrišćanskih demokrata i liberala. Zidojče cajtung objavljuje tekst naslovljen „Bes zbog budžetskih trikova crno-žute koalicije“ u kojem se navodi kako nova nemačka vlada planira dodatna zaduženja u iznosu od 50 milijardi evra.

Buduća crno-žuta koaliciona vlada namerava da novim pozajmicama zakrpi finansijske rupe u socijalnom sistemu države. To bi navodno omogućilo da predizborna obećanja, poput smanjenja poreza budu i održana. Zidojče cajtung objavljuje da je najveći deo tog novca namenjen saveznom Zavodu za zapošljavanje, tokom narednih godina, jer će ta institucija biti opterećena povećanjem nezaposlenosti.

Socijalnu stabilnost u zemlji trebalo bi da ojača i suma od 4 milijarde evra koja bi bila namenjena državnim, zdravstvenim osiguranjima. Liberali, kao i stranke Unije (CDU i CSU) smatraju da se jedino tako visina doprinosa građana za zdravstveno osiguranje može održati na dosadašnjem nivou. Bez obzira na nova zaduživanja, koalicioni partneri su optimistični. Oni veruju da zaduživanje od preko 3 odsto budžetskog prihoda države, neće biti neophodno.

Pripremio: Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković