Nemački menadžeri imaju basnoslovne plate

Menadžeri koji vode velike koncerne u Nemačkoj nisu mogli da se požale da im prošla godina nije bila dobra. Njihove plate su često znatno više porasle, nego što bi to moglo da bude opravdano na bazi poslovnih rezultata preduzeća. Previsoke plate nemačkih menadžera i dalje nailaze na negodovanje i kritike u javnosti. Savezni ministar finansija Hans Ajhel kritikuje to što menadžeri nemačkih koncerna svoje plate vezuju za dobit ostvarenu na berzi. On je rekao da je tu pobrkan red poteza i da je u socijalno orijentisanoj tržišnoj privredi na prvom mestu da mušterija bude zadovoljna. A to može biti samo ako su kvalitet proizvoda i cena u saglasnosti. A da bi se to ostvarilo potrebno je pre svega da zaposleni u radnici budu zadovoljni, a ne da se stvaraju sve veći rasponi u primanjima izmedju menadžera i neposrednih proizvodjača. Menadžeri s druge strane imaju svoje argumente.

Vrhunskim menadžerima, čija su preduzeća prošle godine bila medju prvih 30 u Nemačkom indeksu akcija, skraćeno DAX, skromnost očigledno nije baš najjača strana. Njihova primanja su u proseku porasla za 18,5 odsto na 2 miliona i 400 hiljada godišnje po čoveku. Ali operativni dobici njihovih preduzeća su u proseku porasli za 42 odsto. Maksimilijan Koh, saradnik Savetovališta za preduzeća Šrtern Stjuart ovako ocenjuje diskusiju o menadžerskim platama:

"Diskusija se većim delom vodi iz zavisti. I mi tu govorimo zaista o samom vrhu nemačkih rukovodilaca firmi, a ne o širokom sloju onih koji zaista nose nemačku privredu».

Po pravilu primanja rukovodilaca preduzeća se sastoje od fiksnog i varijabilnog dela. U mnogim preduzećima značajne sume koje se izdvajaju za penzije, takodje se uračunavaju u prihode. Jirgen Kurc, portparol Nemačkog društva za zaštitu hartija od vrednosti se takodje ne slaže sa diskusijom o visini prihoda menadžera.

"Odlučujuće je to da prihodi rukovodilaca budu u srazmernom odnosu sa rezultatima preduzeća. To je zapravo važno, jer to je veličina na koju rukovodioci zaista direktno mogu da utiču. To, dakle znači: ako preduzeće beleži dobre rezultate i ostvaruje visoku dobit, onda i rukovodstvo tog preduzeća može dobro da zaradi. Ako, pak, preduzeće beleži gubitke ili ostvaruje manju dobit, onda to i rukovodstvo preduzeća mora na svojim primanjima da oseti».

Nemački menadžeri su po platama u medjuvremenu izjednačeni sa svojim evropskim kolegama, ali su od američkih još jako daleko. Naime, rukovodioci 500 najvećih američkih firmi su prošle godine imali prosečnu godišnju zaradu od pet miliona i sto hiljada dolara. Hajnc Evers iz Kinbaum Konsaltinga s tim u vezi ističe:

"Mi danas imamo brojčano znatno manja rukovodstva. To je sasvim interesantna konstatacija. Recimo, rukovodstvo koncerna za promet električnom energijom RWE pre deset godina je brojalo deset ljudi, a danas svega četiri. Vodjstvo Dojče Banke je ranije brojalo 14 ljudi, a sada ga čine svega četiri menadžera. To znači da sve manje ljudi vode velika preduzeća i naravno zato dobijaju znatno više novca. To je jedna stvar. A druga je sasvim jednostavna: postići uspeh u privredi u uslovima globalizacije je sve teže i zato se menadžerski učinak danas znatno više plaća nego ranije.

Maksimilijan Koh kaže da se osnovica prihoda menadžera formira na bazi dugoročnog poslovnog uspeha preduzeća. A Jirgen Kurc se zalaže za veću transparentnost kada je reč o primanjima privrednih funkcionera.

"Mi bismo želeli da preduzeća javno objavljuju primanja svojih rukovodilaca. Želimo da preduzeća ostvare takvu transparentnost. A od politike zahtevamo da donese zakon koji će preduzeća primorati na takvu transparentnost».

Nacrt odgovarajućeg zakona već postoji. Prema njemu bi članovi rukovodstva preduzeća visinu svojih primanja morali u buduće da pravdaju pred akcionarima firme.