Nemački poslovi u Maroku

Usamljena vetrenjača se vrti na ravnoj površini vruće pustinje Zapadne Sahare. Na njenom stubu stoji natpis «Widemag» i tu počivaju sve nade Andreasa Jesea, projektnog menadžera pomenute firme iz nemačkog grada Štralsunda:

«Negde 2000-ite/2001. posetili smo prvi sajam zaštite životne sredine u Maroku i uvideli smo koliko je veliki potencijal nemačkih firmi ovde. Onda smo odlučili da krenemo sa projektima u Maroku, od kojih je prvi u medjuvremenu već realizovan», priča Jese.

Sada u Zapadnoj Sahari, oblasti koju je Maroko okupirao, treba da nastane čitav park vetrenjača, čime «Widemag» namerava da zaradi dobre pare. Jese je inače obožavalac Maroka. On već 12 godina dolazi ovamo na godišnji odmor. Sada je čak postao vodič svojim kolegama iz firme, koji su se takodje zainteresovali za ovu zemlju.

«Angažman za Maroko je zapravo u osnovi bila ljubav prema toj zemlji iz koje je zatim proizašlo da se tu mogu ostvariti i poslovne aktivnost. Ovde ima jako mnogo dobrih stručnjaka i jako mnogo dinamičnih mladih ljudi, koji su željni znanja i koji mogu dobro da rade. Ali njima se mora upravljati i moraju se držati pod kontrolom da se čitav posao ne bi raspao», kaže Jese.

Maroko je zapravo idealno mesto za sve vrste obnovljivih energija. 90 odsto svojih energetskih potreba ova zemlja uvozi, a ako cene nafte skaču kao što je sada slučaj, vlada plaća ogromne sume iz svog budžeta. Drugo, veliki delovi zemlje su bez struje i tekuće vode i potreba da se izgradi električna i vodovodna mreža je ogromna.

«Maroko ima duge obale, ima vetra, dakle ispunjava kriterijume za izgradnju odgovarajućih postrojenja», kaže Ulrih Plantikov, koji je sa svojom firmom WME na nemačkom ostrvu Rigenu u Baltičkom moru sagradio postrojenje za preradu morske u pijaću vodu. Ono radi uz pomoć energije dobijene od vetra. Sada on želi svoju novu tehnologiju da plasira i u inostranstvu.

«U svim zemljama severne Afrike i u Sredozemnom području vlada netsašica vode. Postrojenje koje sam ja projektovao koristi električnu struju dobijenu od vetra da bi proizvelo vodu za piće. I to svaki kilovatsat električne energije dobijene uz pomoć vetrenjače ide u proizvodnju vode. Tu se ništa ne gubi i ništa ne mora da sagoreva, što je kod drugih postupaka dobijanja električne energije obavezno», priča ovaj stručnjak.

Posle višegodišnjih pregovora napravljen je tek predugovor. U Maroku nije lako sklapati poslove. Marokanci kažu: Evropljani imaju sat, a mi imamo vremena. Zato važi pravilo da oni koži žele u Maroku da sklapaju poslove, moraju tu i da borave.

Ovo sigurno nije lako tržište. Šta više to je teško tržište. Ali postoje preduzetnici koji žele da sklapaju poslove. U tom smislu je važno znati gde se nalaze teškoće, kako bi se one praktično mogle izbeći», kaže Jese.

Jern Buselmi je šef Nemačke industrijske i trgovinske komore u Kazablanki, koja važi za privrednu metropolu Maroka, i posle nekoliko godina provedenih u toj zemlji on zna da nije jednostavno sklapati poslove u zemljama Magreba, pre svega ako je neko kao Nemac navikao da sve stvari precizno utvrdi.

I ne samo to. Jer iako je nemačka tehnika veoma popularna u Maroku, Nemci često ne dobijaju poslove. Jer Francuzi i Španci su već tu i imaju bolje kontakte. Recimo, kada je Maroko odlučio da uvede superbrzi voz u svoju železnicu – Francuska firma TGV je odmah uskočila. Javnog konkursa nije ni bilo. Ili recimo, novcem koji Nemačka daje Maroku za razvojnu pomoć, mnoga marokanska sela su opremljena manjim postsrojenjima za proizvodnju solarne energije. Ali njih nisu isporučile nemačke firme, nego francuski koncern Total elf.