Nemački privrednici se ne plaše Kine

Nemačka je za Kinu najvažniji privredni partner u Evropi, a Kina je najvažniji partner za Nemačku u čitavoj Aziji. Kina je kao partner na ovogodišnjem sajmu u Hanoveru prisutna sa 500 kompanija koje žele da pokažu da više ne kopiraju Zapad, nego da Kina postaje mesto visoke tehnologije.

Nemački proizvodni sistemi i pogoni prisutni su mnogim kineskim fabrikama iz kojih u sve delove sveta stiže roba sa oznakom "Made in China". Istovremeno, Kina je za Nemačku postala velika konkurencija, jer su kineske firme u ovoj branši znatno ojačale. Za nemačke preduzetnike sajam u Hanoveru dobra je prilika da se vidi koliko je napredovala konkurencija.

Nemačka izvozi posao

Jedan od preduzetnika je Joahim Furlender. Njegova firma gradi elektrane za eksploataciju vetra. Ne istrahuje od kineske konkurencije: „Primetili smo da Kina još uvek u svetu nema pristup pojedinim tržištima. A i mnoge zemlje danas teže lokalnoj proizvodnji. Tako Brazil primera radi želi da 60 odsto robe bude lokalno proizvedeno. To Kinezima pada teško, jer oni žele da proizvode u Kini i izvoze u svet. Mi, naprotiv, idemo u te zemlje i ljudima tamo nudimo posao.“

To što ovo preduzeće predstavlja na sajmu u Hanoveru, na prvi pogled ne izgleda spektakularno: „Sprecifilčnost u ovakvim proizvodima je to što smo prenosni mehanizam i generator ugradili u jedan sistem i time težinu smanjili za 60 odsto“, kaže Furlender.

Sve više robota

Kako to može biti još manje i lakše, na sajmu predstavlja firma „Smart Hydro Power“. Njihov proizvod je mikro-hidroelektrana, kojoj nije potrebna brana. To je jedna turbina, koja izgleda poput mini podmornice. Kad ovu 300 kg tešku konstrukciju stavite u reku sa dovoljnom brzinom strujanja, čitava sela bi mogla da se snadbevaju strujom, kaže Kristina Di Sano: „Prvi pogon je instaliran u Peruu. Tamo sada postoji jedno selo sa 28 kuća. I ta turbina opskrbljuje svih 28 kuća svetlom.“

Na sajmu u Hanoveru izlažu i firme koje se bave problemima industrijskih zemalja. Velika pažnja posvećena je robotima. Preduzeća bi već trebalo da razmišljaju ne samo o automatizaciji posla već i o činjenici da se granica za odlazak u penziju radnika pomera, a onim starijim biće potrebna pomoć u efikasnom obavljanju ranih zadataka.

Autori: Andreas Beker / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković