Nemački učitelji druge klase

Pre osam godina Ivon bi se sigurno odazvala pozivu sindikata na štrajk. Ali ovoga puta može da ostane kod kuće. Ona oseća olakšanje, ali i ogorčenje. Ta 45-godišnja učiteljica u osnovnoj školi, već osam godina je u stalnom radnom odnosu, a od pre četiri godine dodeljen joj je status državne službenice u školskoj službi, što u Nemačkoj donosi brojne beneficije. „Danas mi je veoma dobro“, kaže Ivon: „Ali razočarana sam i ljuta što se ništa nije promenilo u nesigurnoj situaciji ostalih nastavnika koji rade u školama.“ I upravo zato nemački Sindikat pedagoških i naučnih radnika ovih dana ponovno organizuje štrajkove.

Ivon je predavala u ukupno 13 škola. Godinama je svakog leta sedela u hodniku Zavoda za zapošljavanje i prijavljivala se kao nezaposlena, uglavnom tokom letnjeg raspusta, jer kad bi počela školska godina ponovo bi u nekoj školi dobila ugovor na 10 meseci – do idućeg letnjeg raspusta. „Ta stalna menjanja škola bila su vrlo iscrpljujuća“, seća se. Svake godine novi nastavni kolegijum, stalno nova deca. A tu je naravno i finansijska nesigurnost. Jer dok bi na njen račun legle pare od Zavoda za rad ili prva plata od nove škole, ponekad bi prošle sedmice i sedmice.

Bolje plate i siguran posao

Ilze Šad takva dugogodišnja radna putešestvija učiteljice Ivon naziva „pravim skandalom“ – a njena sudbina nije usamljena. Ta članica Sindikata pedagoških i naučnih radnika i sama je 27 godina bila zaposlena kao učiteljica u školi – na neodređeno vreme, u statusu službenice, sa punim radnim vremenom. „Ako Nemačka i dalje bude podržavala takvo dvoklasno društvo među učiteljima, učiteljsko zvanje izgubiće na atraktivnosti“, kaže Šad.

I zaista, ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji ne postoje tolike razlike u statusu pedagoga. Oko 200.000 učitelja u Nemačkoj je „normalno“ zaposleno, oko 640.000 ima status državnog službenika. Ovi potonji, kao i policajci i sudije, imaju poseban status. Praktično ne može da im se da otkaz i imaju pravo na vrlo povoljan paket privatnog osiguranja, a država im plaća i atraktivne subvencije za penzije. Zahvaljujući svemu tome, oni mesečno dobijaju 500 do 600 evra više od njihovih kolega koji su obični radnic. I ne moraju da strahuju za svoj posao. Zbog toga zaposleni učitelji koji nemaju status državnih službenika uvek i iznova štrajkuju.

Nezaposleni tokom letnjeg raspusta

Mladi učitelji nadaju se da će i njima jednog dana biti dodeljen status službenika i zato pristaju na nizanje ugovora na određeno vreme. Ali tim problemom nisu pogođeni samo učitelji-početnici. „To zavisi od toga koji predmet u kojoj saveznoj zemlji predajete“, objašnjava Ilze Šad. U nekim saveznim zemljama vlada manjak učitelja fizičkog, u nekima latinskog ili umetnosti.

„Ljuti nas činjenica da je Savezna agencija za rad na taj problem ukazala još pre 12 godina, a da se od tada ništa nije dogodilo“, kaže ta sindikalna aktivistkinja. „Osiguranje za nezaposlene nije zamišljeno zbog da se iz njega učitelji plaćaju u julu i avgustu jer savezne zemlje žele da uštede koji evro.“

Činovnički sistem – preskup

Odavno nemački sindikati traže ugovore na neodređeno vreme i bolje plate za „normalno“ zaposlene učitelje. Ni sindikati niti stručnjaci za obrazovanje, međutim, ne misle da bi bilo dobro kada bi svi učitelji dobili status državnih službenika. „To danas više nema smisla“, kaže obrazovni stručnjak Klaus Klem. S druge strane, potpuno izaći iz tog istorijski ukorenjenog činovničkog sistema u obrazovanju bilo bi suviše komplikovano. Klem zato ne veruje da će se po tom pitanju u Nemačkoj idućih godina nešto načelno promeniti.

Pritom nemački učitelji – i to treba reći – zarađuju veoma dobro. Ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji, sa izuzetkom Švajcarske, njihove kolege ne zarađuju bolje. Pa čak i u Finskoj, u kojoj se znatno više novca ulaže u obrazovni sektor, učitelji dobijaju samo oko 70 odsto prosečne nemačke učiteljske plate.

Uprkos tome, samo savezne zemlje Berlin i Saksonija žele da izađu iz skupog činovničkog sistema u školstvu. U drugim saveznim zemljama – a u Nemačkoj svaka savezna zemlja ima potpunu nadležnost nad obrazovnim sektorom – mladi učitelji i dalje mogu da se nadaju da će jednog dana dobiti sigurni status državnog službenika. Sve ukazuje na to da će potražnja za učiteljima idućih godina rasti: mnoge nemačke škole uvešće celodnevni boravak i sve više hendikepirane dece biće uključeno u normalnu nastavu. A za to treba i više učiteljskog kadra.

Traže se učitelji sa migrantskom pozadinom

I Ama Ntiedu-Duku je optimistična – između ostalog i zato što ta 25-godišnja studentkinja ima migrantsku pozadinu, a to se sve više traži u nemačkim školama. „Sa svojom biografijom mogu da bude dobar primer mnogim doseljeničkim porodicama“, nada se Ama koja na Univerzitetu u Hildeshajmu studira nemački i engleski i čiji otac dolazi iz Gane. Učiteljsko zvanje je – to otvoreno priznaje – privlači zbog toga što je u Nemačkoj dobro plaćeno i sigurnije nego u drugim zemljama. „U Gani mnogi učitelji podučavaju razrede od 50 učenika, slabo zarađuju, a posao im nije baš siguran.“ Jedna stvar je, međutim, u Gani bolja: „U Africi učitelji uživaju više poštovanja.“

Autorke: Sabine Damaške / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković