Nemački umetnici u inostranstvu

Inspiraciju je našao u tradicionalnoj nepalskoj proizvodnji papira.

"Papir se pravi od kore biljke koja raste na Himalajima. Već hiljadu godina se na taj način pravi Nepalski i Tibetanski papir. On se dalje obradjuje u male listove na kojima se pišu religiozni tekstovi. On 11. veka postoje crni papiri na kojima se od zlata i srebra pišu tekstovi. Oni imaju I jedno unutrašnje značenje. Oni su onda takoznavi ”Sutras” ili vredni tekstovi, koji u regalu zauzimaju značajno mesto.”

Kluenter je naučio da pravi sopstveni papir, koji bi zatim isekao na rese i ponovo ih zalepio. Na taj način nastaju površine, koje ponekad ostaju prazne i na taj način stvaraju iluziju pozadine.

"Puno sam radio sam papirom i otkrio staru tradiciju uplitanja papira na Nepalu. To sam obradio u novu formu. Time sam papiru dao sasvim novo materijalno trajanje."

Kluenter izmedju ostalog slika na platnu, snima filmove i pravi instalacije. Za jednu instalaciju u Šangajskoj galeriji oblepio je prozore prozirnom folijom koju je predhodno otštampao i obradio:

"Crne poljane su jevrejske četvrti, koje su bile jako naseljene zbog njihovog bega iz Nemačke. Dole sam stavio zid I prozor koji je zazidan. Nad ovim planom grada stoji lice I to pokazuje biometriju. Tu su date biometrične tačke. Ovi slojevi me podsećaju na period posle drugog svetskog rata, zid, zazidanost, izolaciju, biometriju, saznanje."

Osetiti skrivene slojeve grada su teme Kluentersa u Šangaju. Medjutim, nije zaboravio iskustva i doživljaje iz Nepala. On ima atelje kako u Nemačkoj tako i u Šangaju. Da bi započeo važne projekte, ponekad ide čak i za Nepal.