Nemačko-francuska lokomotiva sa tradicijom

Intimna šetnja plažama Dovila, konspirativni sastanci i telefonski razgovori, razmena dubokih pogleda tokom konferencija za novinare – tih slika se javnost, kako u Nemačkoj tako i u Francuskoj, priseća pri pomisli na politički dvojac Merkel-Sarkozi koji je poslednjih godina žario i palio evropskom političkom scenom. Angela Merkel i Nikola Sarkozi su tokom svojih političkih napora za izlazak iz krize, do te mere radili uigrano da je iz te saradnje i rođena kovanica „Merkozi“.

„Merkozi“ odlazi u istoriju

Ali ta vremena su iza nas. Konzervativnom predsedniku Sarkoziju birači su pokazali crveni karton. Novi predsednik zove se Fransoa Oland. Sada će se videti da li će od dvojca „Merkozi“ nastati dvojac „Merkoland“. Ovakve nemačko-francuske kombinacije nisu nove. Kada je nekadašnji francuski predsednik i socijalista Fransoa Miteran demonstrativno podržavao socijaldemokratskog nemačkog kancelara Helmuta Šmita u mnogim pitanjima spoljne politike, mediji su smislili kovanicu „Šmiteran“.

Nemačko-francusko prijateljstvo je i osnova evropskih integracija. „Ujedinjenje evropskih nacija nije moguće bez nestanka stogodišnjih napetosti između Francuske i Nemačke“, rekao je još 1950. francuski ministar spoljnih poslova i kasnije prvi predsednik Evropskog parlamenta Robert Šuman.

Saradnja uprkos političkih razlika

Francusko-nemačko pomirenje prvi su medijski upečatljivo otelotvorili prvi posleratni nemački kancelar Konrad Adenauer i francuski predsednik Šarl de Gol. „Ta dvojica državnika započela su proces francusko-nemačkog pomirenja, a time je postavljen i temelj za Evropu“, smatra Kler Demesme iz berlinskog Društva za spoljnu politiku. Nakon Adenauerove smrti, De Gol nije uspeo da uspostavi isti prijateljski odnos sa kancelarima Kurtom Georgom Kisingerom i Ludvigom Erhardom. Isto bi se moglo reći i za kanelara Vilija Branta i predsednika Žorža Pompidua.

Nova era u nemačko-francuskim odnosima nastupila je 1974. dolaskom na vlast socijaldemokratskog kancelara Helmuta Šmita i francuskog predsednika Valerija Žiskara Destena iz građansko-liberalnog bloka. Dvojica državnika zajednički su prevladali naftnu krizu i postavili temelje kasnije monetarne unije tj. evra.

Dokaz da je uspešna saradnja moguća uprkos pripadnosti različitim političkim taborima, pružili su i Helmut Kol i Fransoa Miteran, koje danas smatraju najistaknutijim rodonačelinicima evropske ideje. Slična saradnja nastavljena je i tokom vladavine Žaka Širaka i Gerharda Šredera. Tako je 2001. nastala i tradicija zajedničkih konsultacija nemačke i francuske vlade koje se održavaju svakih osam sedmica.

Uprkos sumornim najavama nekih medija, mnogi veruju da će se tesna saradnja između Berlina i Pariza nastaviti i nakon promene na kormilu francuske države. O tome koliki značaj novi čovek u Jelisejskoj palati pridaje odnosima sa komšijom, govori i činjenica da je kao cilj svog prvog putovanja u inostranstvo Oland odmah nakon preuzimanja predsedničke dužnosti odabrao upravo Nemačku.

Autori: Dafne Gratvol / Nenad Krajcer
Odg. urednica: Ivana Ivanović