Nemačkoj nedostaju oprazovani

Prema najnovijem izveštaju Organizacije za ekonomku saradnju i razvoj (OECD), glavni konkurenti Nemačke na svetskom tržištu imaju veći porast broja visoko kvalifikovanih ljudi. Doduše, u Nemačkoj se povećao broj diplomiranih stručnjaka starih između 25 i 64 godine: 1995. on je iznosio 14 procenata, a 2009 – 28 procenata. Ali, u istom periodu, druge industrijske zemlje beleže rast sa 20 na 38 procenata. Niže stope imaju još samo Španija, Slovenija, Turska i Meksiko.

„Ni u jednoj drugoj industrijskoj zemlji nivo obrazovanja tokom poslednjih 50 godina nije rastao tako sporo kao u Nemačkoj“, rekao je stručnjak OECD za obrazovanje, Andreas Šlajher, predstavljajući izveštaj u Berlinu. Ali, ovoj zemlji, kako je nastavio, ne nedostaju samo akademski građani, već i tehničari i druge kvalifikovane snage.

Ne prestaje potražnja za visokoobrazovanima

U starosnoj grupi između 55 i 64 godine, koja će tokom narednih godina da ode u penziju, ima 2,46 miliona akademskih građana. U grupi od 25 do 34 godine, taj broj je samo neznatno viši i iznosi 2,48 miliona. Istovremeno je potražnja za svršenim studentima na tržištu rada širom sveta drastično porasla – jer su i u privredi tražene kvalifikacije sve veće.

Čak i na vrhuncu ekonomske krize 2008/2009, u Nemačkoj je i dalje rasla potražnja za akademskim građanima. Stopa nezaposlenosti među njima je manja od tri procenta. Šlajher kaže da „bolje kvalifikovanima nikada nije bolje išlo“ – u Nemačkoj su oni dobijali prosečno 20.000 dolara više od svojih kolega u drugim zemljama OECD.

Budžet za obrazovanje ispod proseka

Budžet za obrazovanje je, prema međunarodnim kriterijumima OECD, primetno ispod proseka drugih industrijskih zemalja. 1995, Nemačka je za  obrazovanje izdvajala 5,1 odsto bruto-društvenog proizvoda, dok je 2008. taj izdatak spao na 4,8 odsto. Prosek u zemljama OECD trenutno je 5,9 odsto. To znači da se Nemačka nalazi na 30. mestu među 36 industrijskih zemalja. Mora se reći da je osnovno obrazovanje Nemaca, i pored svega toga, još uvek bolje nego drugde. 85 odsto Nemaca ima završen sekundarni stepen obrazovanja – srednju školu ili srednju zanatsku školu. Prosek u zemljama OECD je 73 odsto.

OECD u mnogim zemljama beleži dinamičniji razvoj obrazovnog sistema nego u Nemačkoj. U samom vrhu liste su azijske zemlje. Pre 50 godina, manje od 10 odsto stanovnika Južne Koreje je imalo završen treći stepen obrazovanja, danas dvoje od troje građana ima baš takve kvalifikacije. U Koreji se za obrazovanje izdvaja gotovo osam odsto bruto-društvenog proizvoda. Ka takvim brojkama se ubrzano kreću i zemlje istočne Evrope, recimo Slovačka, gde se broj apsolvenata visokih škola između 1995. i 2009. povećao na više od 60 odsto. U ovoj studiji se vidi da su SAD izgubile primat kao zemlja sa najbolje obrazovanim građanima. Udeo od 41 odsto je još uvek iznad proseka OECD, ali daleko ispod vrednosti zabeleženih u Južnoj Koreji, Japanu, Kanadi i Novom Zelandu.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković