Nemačkoj predstoji velika štednja

O jučerašnjoj generalnoj debati o budžetu u Bundestagu list Noje osnabriker cajtung piše:

„Evropska komisija ocenila je budžetsku politiku Nemačke kao ’nezadovoljavajuću’, a u Bundestagu se nije čula ni reč o tome kako ova vlada namerava da se oslobodi brda dugova. Zemlji predstoji velika štednja, to je sve što je rekla kancelarka Angela Merkel. Uoči izbora u saveznoj zemlji Severnoj Rajni – Vestfaliji nije se usudila da pominje krv, znoj i suze, mada je to morala odavno da učini.

Vlada je uzela 80 milijardi evra novih kredita – nijedna prethodna nije pozajmila toliku sumu. Merkelova upozorava da se ne sme ugušiti krhki privredni oporavak i pominje ’novo mišljenje’. Šta pod tim podrazumeva, nije objasnila.“

Ni komentator Flensburger tageblata ne štedi vladu:

„Generalna debata u Bundestagu pokazala je svu bedu crno-žute koalicije. Ona zna šta bi trebalo preduzeti, ali to ne preduzima. Tako je Angela Merkel ponovo pripremala građane za štednju. Konsolidacija budžeta, privredni rast i zapošljavanje – to su osnovni zadaci. Divno, jedino kancelarka nije ništa rekla o tome kako ostvariti te ciljeve. Rukovođenje zemljom izgleda malo drugačije i jasno je da se opozicija ruga koaliciji. Ako tako nastavi, raspašće se sama od sebe.“

NDR - prvi i poslednji slobodni izbori

Na današnji dan pre dvadeset godina (18.3.1990.) u tadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici održani su prvi i poslednji slobodni parlamentarni izbori – poslednji, jer se godinu i po dana kasnije zemlja ujedinila. Tim povodom list Lauzicer rundšau piše:

„O značaju izbora najbolje svedoči broj građana na biralištima – 93 procenata. Osobenost tog dana ne ogleda se samo u tom broju niti u činjenici da su u celoj Nemačkoj posle toliko decenija građani slobodno birali svoje predstavnike.

Naime, izbori nisu bili samo glasanje za što brže ujedinjenje, nego i saglasnost za preuzimanje političkog i ekonomskog uređenja tadašnje Savezne Republike Nemačke. Iako mnogi danas u to ne žele da veruju građani su se izjasnili za odlučan raskid sa NDR. Novi istočnonemački parlament bio je pretpostavka za ujedinjenje zemlje.“

Mađarska skreće udesno

Za četiri nedelje u Mađarskoj su parlamentarni izbori, u ponedeljak je počela vruća faza predizborne kampanje i tim povodom list Zidojče cajtung izveštava:

„Najnovija ispitivanja javnog mnjenja mogu samo da izazovu zabrinutost – gotovo 18 procenata građana namerava da glasa za stranku Jobik koja je pribežište svih ekstremnih desničara u zemlji. Veliki boj birača još ni ne zna kome će dati glas.

Prema sadašnjim prognozama većinu u parlamentu mogla bi da osvoji opoziciona stranka Fides – pod njenim okriljem u protekle dve decenije mlade demokrate postale su u prilično tvrdi nacionalisti. Međutim, sada su na političkoj sceni mnogo veći šovinisti uz sve izglede da u parlamentu postanu druga stranka po snazi što je izazvalo zabrinutost i šefa Fidesa Viktora Orbana.

Naime, Jobik je stranka koja zastupa tezu da je ’kriminal Cigana’ osnovni problem zemlje, koja agituje protiv kapitalizma, Jevreja i intelektualaca i koja bi najradije obnovila Kraljevinu Mađarsku sve do Jadranskog mora. Jobik je osnovao i sada zabranjenu ’Mađarsku gardu’, samozvanu ’silu reda’ koja je širom zemlje bila strah i trepet. Za Fides je problem što bi Jobik mogao da mu oduzme značajan broj glasova – obe stranke duvaju u isti nacionalistički rog, ali Jobik mnogo jače.

Socijalisti, koji su obrazovali vlade tokom poslednjih osam godina, toliko su se kompromitovali neuspelim reformama da gotovo više ne uživaju poverenje građana. Sada ih optužuju da su svojom nesposobnošću omogućili da Jobik postane tako jak. Prema poslednjim procenama na izborima bi mogli da osvoje najviše 15 odsto glasova“, piše „Zidojče cajtung“ povodom početka predizborne kampanje u Mađarskoj.

Nema sporazuma bez gorkih ustupaka

O američko – izraelskim odnosima list Rajniše post piše:

„Izrael ima verne prijatelje u Vašingtonu, ali ni oni ne mogu da previde da tvrdokornost sa kojom Netanjahu gradi nova jevrejska naselja dovodi Bliski istok na rub novih nemira. Savezništvo Izraela i SAD neće propasti zbog toga – obe strane su suviše upućene jedna na drugu, ako ništa drugo zbog nastojanja Irana da napravi atomsku bombu. Ali izraelska vlada koja je istinski zainteresovana za mirovni sporazum moraće da prihvati da takvog sporazuma nema bez gorkih ustupaka.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković