Nema života bez računara?

U budućnosti računari će biti mnogo manji nego danas, kaže profesor Štefan Jenihen, sa Tehničkog univerziteta iz Berlina: „To će se desiti najviše zahvaljujući tome što su memorijski elementi sve manji, a imaju sve više kapaciteta, kao i procesori koji su sve efikasniji i sve manji.“

U svetu sutrašnjice ugrađeni sistemi imaće ključnu ulogu, tako će biti i sa računarima koji će se nalaziti u najobičnijim predmetima naše svakodnevice, kaže menadžer instituta „Fraunhofer“ za arhitekturu računara i softversku tehniku. Korak po korak, računari postaju nevidljivi, kaže Jenihen. „Takođe, ko zna da danas, kad kupite jedan novi auto, da se unutra nalazi više od 80 računara, koji su potpuno nevidljivi. Oni su ti koji upravljaju, brinu za to da auto koči, da se svetlo uključi i isključi, i sve što se u auto dešava.“

Jedan daljinski za sve uređaje

Računar postaje pouzdani, skoro pa nevidljivi pratilac ljudi. Godine 2030. to više neće biti scenario ni za naučnu fantastiku ni za horor film. „Mislim da ćemo imati čitavu gomilu uređaja, koji će nas svuda pratiti, toliko maleni da će stati u džep.“

Još neostvarena želja za Jenihena je razviti intuitivnu komunikaciju između ljudi i računara. „Šta bih želeo još da otkrijem? Želeo bih da imam jedan univerzalni upravljač. Pokažem na projektor, on se uključi ili, recimo, pokažem na ventil za grejanje, koji se potom okreće kako bismo podesili temperaturu na malo toplije ili malo hladnije. Negde bi bio postavljen senzor ili kamera, koja bi videla gde pokazujem mojim upravljačem i razumela šta upravo radim. Sa njom bih mogao i da komuniciram, da kažem kada su moje komande pogrešno shvaćene. I onda vam više nije potrebna tastatura kako biste nešto obavili.“

Ljudi i mašine komuniciraju i sada, ali preko tastatura, računarskih miševa ili, u poslednje vreme, na dodir ekrana. Tako se razmenjuju informacije i komande. Epoha takvih posrednika između ljudi i mašina bliži se kraju, kaže Jenihen: „Novi način komunikacije biće daleko interaktivniji, što znači, neće se više samo raditi o tome kako ću uneti informacije u računar, već kako će potom kompjuter prezentovati rezultate u mom okruženju. Neće se više svoditi na to da mi ih pokaže na monitoru, već će uključiti i svoju reakciju koja će uticati na moje okruženje.“

Bez računara nema budućnosti

Računari su svuda, ugrađeni su u naš svet i sve su efikasniji. Hoće li zbog toga u 2030. ljudi biti i srećniji? Jenihen se prvo smeje, pa odgovara: „To zavisi pomalo i od razvoja. Čovečanstvo se razvija, ne znam koliko već hiljada godina i naravno da se čovek u bilo kom trenutku može upitati: da li nas je otkriće razboja učinilo srećnijima?“

Jenihen je, kako kaže, informatičar telom i dušom, i ne može da zamisli budućnost bez računara: „Naša planeta je sve naseljenija. Bez podrške računara ne bismo mogli da prehranimo toliko ljudi, ne bismo mogli da održavamo vodu dovoljno čistom kako bi je pili, proizvesti toliko energije da se svi ogrejemo ili čak ni voziti automobile.“

Autori: Rihard Fuks / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković