"Nema Boga u Susedgradu"
4. mart 2008.
Uvek kada tačno u 12 časova zazvone zvona na zagrebačkom Lotrščaku, šef izdavačke kuće „Durie“ baci pogled na sat. Nenad Popović nije hteo da postane izdavač. „Sveopšta okupacija, uništavanje, opsada, glad, Banja Luka, Sarajevo naravno, Mostar. Razaranje. Onda su se odjednom iz tih gradova pojavili bosanski autori. I kako to obično biva kod pisaca, sa sobom su doneli tesktove. Bilo je to čudo u sveopštoj nesreći. Mislim da je velika ljudska kriza navela ljude da čitaju.“
Kriza donela pisce i publiku
Kriza je na površnu izbacila novu generaciju hrvatskih pisaca, koje Nenad Popović u knjizi „ Nema Boga u Susedgradu“ želi da predstavi nemačkoj publici. Centralna tema o kojoj piše postjugoslovenska generacija autora je njihova stvarnost i sopstveno osećanje života. „Kada je izbio rat, ja sam krenula u gimnaziju. Kada se rat završio i kad je moglo ponovo normalno da se živi meni je bilo 25 godina. Zato moju genraciju nazivam izgubljenom, najbolje godine smo izgubili u ratu. Možda upravo zbog toga želimo da večno ostanemo tinejdžeri.“
Pisci zaposleni u svetu medija
U filigranski napisanoj knjizi „Augustovski sneg“ likovi Olje Savićević traže smisao života u autorkinom rodnom Splitu. Vrlo često hrvatski , umetnici, poput nje za život zaradjuju kao novinari. U svetu medija se odlično snalaze i koriste virtulene mogućnosti koji im pruža. Upravo to je slučaj sa Daliborom Šimpragom koji piše kao bloger pod pseudonimom Andrej Puplin: „Andreja Puplina sam pronašao u svojim pričama koje su pisane u zagrebačkom slengu i bave se problemima moje generacije iz devedesetih. Medjutim ja sam sa Pupinom pravio i vrlo ozbiljne intervjue.“
Kultna knjiga u Hrvatskoj
Knjiga „Kavice kod Andreja Puplina“ je kultna knjiga u Hrvatskoj. Ono što najviše odlikuje mlade hrvatske pisce je možda upravo to što su uronjeni u svakodnevicu i pričaju o njoj. Olja Savićević: „Mladi autori koji kod nas pišu romane pišu fragmentovano i kroz njihova dela vrlo često provejava utučenost. Moja generacija nema nameru da piše klasiku. Mi stvari opisujemo onakvima kakve jesu.