Nema kasko osiguranja od nuklearnih nesreća

Finansijske posledice jedne nuklearne katastrofe su toliko ozbiljne da u celom svetu nema osiguravajućeg društva koje bi bilo spremno da ih preuzme. Čak ni Nemačka zajednica za osiguranje reaktora (DKGV) iz Kelna koja osigurava japansku nuklearnu elektranu do određenog dvocifrenog milionskog iznosa, ovaj put neće morati da snosi troškove nastale štete, kaže šef ovog osiguravajućeg društva Dirk Harbriker.

On pojašnjava da štete izazvane zemljotresom ili cunamijem, osiguravajuće društvo ne mora da pokrije: „Mi smo u principu uključeni u rizike poslovanja u Japanu. Međutim, u osiguravanju imovine postoje pravila koja isključuju isplatu osigurane sume u slučaju zemljotresa, cunamija i erupcije vulkana.“

Garantuju sumu do 2,5 milijardi evra

Nemačka zajednica za osiguranje reaktora (DKGV) pokriva štetu koja je nastala trećem licu zbog nesreće u nekoj nuklearnoj elektrani, do 256 miliona evra. Ukoliko je šteta veća od ove sume, vlasnik nuklearne elektrane garantuje za štetu svojom imovinom.

Na taj način je nastala jedna vrsta solidarne zajednice koju čine četiri operatera nuklearne energije u Nemačkoj. Jer, ukoliko je šteta veća od one koju operater može da plati, nadoknađuju je ostali proizvođači energije. Oni garantuju sumu od 2,5 milijardi evra. „U Nemačkoj država deluje samo sekundarno – ako osiguravajuće društvo ili operater nemaju više novca.“

Černobilj niko nije osiguravao

U Nemačkoj do sada nije bilo značajnijih šteta, kaže Harbriker. Kada je došlo do nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine, nisu postojala takve vrste osiguranja: „Tada je još postojao Sovjetski Savez. Tamo nije bilo regulisano ko će u slučaju nesreće preuzeti odgovornost, na način koji imamo danas. Ništa nije bilo osigurano. Sećam se da smo u Nemačkoj pre mnogo godina platili malu odštetu, između deset i petnaest hiljada evra, ne znamo tačno za šta je to bilo.“

Iako u Nemačkoj još nije došlo do nuklearnih nesreća, organizacije za zaštitu životne sredine poput Grinpisa smatraju da je nuklearna energija najopasnija forma za proizvodnju struje. I ne samo to: Nuklearna energija nije najjeftiniji oblik za proizvodnju energije. U jednoj studiji Grinpis navodi da je korišćenje atomske energije, od 1950. godine do danas, građane Nemačke koštalo 200 milijardi evra.

Autori: Monika Lolmiler / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević