Nema zime na "Sarajevskoj zimi"

Ovogodišnji jubilej festivala poklapa se sa 25-godišnjicom održavanja sarajevske Olimpijade 1984. godine, pa su zato stolovi na kojima se prodavala organska hrana, voće i povrće, pred Narodnim pozorištem, bili postavljeni u obliku olimpijskih krugova. Organizatori festivala su, povezujući organski uzgojeno povrće i kulturu, hteli da pokažu kako su kultura i umetnost organski povezane sa životom i otuda naziv pod kojim se održava ovogodišnji festival „Organic Art Life“.

Niko ne „zakera“ oko cene

Festival je počeo u ranim jutarnjim satima, otvaranjem pijace ispred Narodnog pozorišta u Sarajevu, na kojoj su građani mogli da kupe krompir iz organskog uzgoja, a zatim luk, kajmak, domaće jabuke, sokove, džemove i sirće sa Bjelašnice, Igmana, Romanije i Jahorine. Mejra Kadrić je sa Bjelašnice donela krompir, džem, vunene čarape i džempere koje je isplela za ovu priliku. Zadovoljna je načinom na koji joj prilaze Sarajlije:

„Svi znaju šta je organska hrana i ne zakeraju puno oko cene, jer se zna da je ova hrana skuplja nego ona iz komercijalne proizvodnje. I svi me pitaju je li mi hladno. Dosta sam prodala, najbolje idu sokovi i džemovi. Sve sam uložila u ovu proizvodnju i znam da će s vremenom to sve bolje ići.“

Adil Fazlić je samostalni izlagač, zanatlija. Od drveta i metala izradio je minijaturne modele zaboravljenih stvari:

„Ne dam da taj alat izumre. Alat kojim smo mi nekada radili, bio je mnogo bolji od ovog sadašnjeg, električnog. Imam stolove, escajge razne, čak i escajg za mršavljenje. To je escajg koji ima tako male kašike, da se čovek nikako ne može udebljati, ako s njima jede.Tu su i mašina za pranje veša od drveta, pumpa za vodu i prototip lopate i pijuka kojima sam nekad gradio prugu Šamac-Sarajevo.“

Dubak za zdravo dete

Na pitanje jednog mladića da mu objasni šta predstavlja jedan njegov proizvod Adil kaže:

„To je dubak.Ono dete koje odraste u dubku, biće uvek zdravo na nogama, a ono što se vozi u kolicima, samo se može 'zgutiti', neće moći hodati dugo.“

Semra Vlahovljak i Irma Mujezin nude kuvani krompir iz organskog uzgoja sa kajmakom. Uz degustaciju ide i recept.

„Krompir se skuva u ljusci, zatim se prepolovi i na svaku polovicu stavi se kašika domaćeg kajmaka, a na kajmak sitno iseckane kisele krastavce. To je bjelašnički specijalitet koji se jede uglavnom zimi,“

kaže Irma i dodaje da su skuvali mnogo krompira, ali se nadaju da će sve 'otići' uveče, kada počne zvanična ceremonija otvaranja Festivala i kada se okupi mnogo ljudi.

Negovati seme kulture i demokratije

Uveče, trg ispred Narodnog pozorišta bio je zaposednut Sarajlijama. Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen je podsetio da je „Sarajevska zima“ festival koji baš kao proklijali krompir, neguje seme kulture, slobode i demokratije. Poslanik u Evropskom parlamentu Jelko Kacin je, pozdravljajući festivalsku publiku rekao:

„Za Evropski parlament, i njegovog predsednika Hansa- Gerta Peteringa, veliko je priznanje i čast što ste se odlučili da na ovu značajnu manifestaciju i današnju svečanost pozovete predstavnike naše institucije. Mi to razumemo kao jasnu političku poruku, ne samo nama, evropskim parlamentarcima, nego i evropskoj i vašoj, najširoj javnosti unutar Bosne i Hercegovine,“

Impresivan broj posetilaca

Direktor „Sarajevske zime,“ Ibrahim Spahić je otvarajući ovu kulturnu manifestaciju podsetio na brojne umetnike koji su tokom svih ovih godina pohodili Sarajevo, a broj je zaista impresivan, 26.000 za 25 godina. Počasni gost ovogodišnjeg Festivala je Češka, predsedavajuća Evropskom unijom, a njen ambasador u BiH, Jirži Kudela izrazio je zadovoljstvo što je Češka ove godine na Festival dovela svoje sjajne umetnike, glumce iz Nacionalnog teatra i muzičare, među kojima je i Marko Ivanović, poreklom sa ovih prostora.

Usledio je zatim vatromet i sjajan plesni performans umetnika iz Južne Koreje, koji su izveli članovi internacionalne grupe „Devet zmajevih glava“ i južnokorejski „Drum orkestar“. Publika će, kao i svih prethodnih godina, uživati u programu ovogodišnjeg Festivala, koji će trajati ceo februar.