Nemci i Rusi u potrazi za ukradenom umetnošću

To što je izgledalo kao mali gest, u stvari je bitna stvar u nemačko-ruskim kulturnim vezama. U ponedeljak 18. novembra jedan predstavnik muzeja dvorca Pavlovsk u blizini Sankt Peterburga preuzeo je 125 knjiga koje su opljačkali nacisti. Od leta ove godine bilo je jasno da su one u privatnom vlasništvu porodice Fon der Šulenburg. Jedan od predaka, grof Fridrih Verner fon der Šulenburg, do nemačke invazije na Sovjetski savez, u junu 1941. godine, bio je nemački ambasador u Moskvi. Knjige je dobio na poklon, znajući da su ih nacisti ukrali u Pavlovsku.

Zajednička potraga za ukradenom umetnošću

To što je čitava priča izašla na svetlost dana, rezultat je pedantnog istraživanja. Još 1992. godine na Univerzitetu u Bremenu formirana je radna grupa koju je predvodio stručnjak za opljačkanu umetnost Volfgang Ajhvede. Istraživači su sebi postavili zadatak da u Nemačkoj tragaju za izgubljenim delima iz ruskih kolekcija. „Čitava debata u Nemačkoj o pokradenoj umetnosti do danas je prožeta pričama o našim gubicima, dakle nemačkim, dok je filozofija radne grupe iz Bremena bila obrnuta: Šta su Nemci zaplenili, pokrali, opljačkali i uništili u Sovjetskom savezu, u Rusiji?“, objašnjava u razgovoru za Dojče vele profesor Ajhvede.

Ajhvede trenutno radi na novom projektu: 2012. godine formirana je nemačko-ruska radna grupa „Nemački muzeji u Drugom svetskom ratu“. Radi se pre svega o delima iz šest ruskih muzeja, koja su posebno stradala od nemačkih okupatora. Među njima je i carski dvorac Pavlovsk.

„Dragi gospodine Ambasadore“ – „Dragi Barone“

Kako je 125 knjiga završilo u rukama familije Fon der Šulenburg? Među stručnjacima je to poznato još od ranih devedesetih godina. Tada, tačnije 1992. godine, istoričarka Ulrike Hartung objavila je prepisku grofa Fridriha Vernera fon der Šulenburga sa SS-ovcem Eberhardom Kinsbergom. On je bio odgovoran za pljačkaške pohode po ruskim muzejima, bibliotekama i dvorcima u okolinu metropole Lenjingrada, kako se tada zvao Sankt Peterburg.

„Dragi moj Barone!“, pisao je Fon Šulenburg 25. novembra 1942. godine Kinsbergu. „U mojoj kolekciji knjiga, u kojoj je nažalost bilo praznina, popunili ste veliku rupu. Ukoliko ponovo dobijete knjige i ako ste u mogućnosti da neku od njih izdvojite, radovaće me, ako me se ponovo setite.“

Istraživanje naučnika

Od ukupno 30.000 knjiga koje su Kinsberg i njegovi ljudi preneli u Nemačku, njih 11.500 potiče iz dvorske biblioteke Pavlovska. Donesene su u Berlin. Tamo su bivši ambasador Fon Šulenburg i neki drugi mogli da se „posluže“. Diplomata koji je voleo knjige odlučio se za prave raritete: jedno staro izdanje sabranih dela Lesinga i nekoliko francuskih memoara. Ukupno 170 knjiga. Toliko se o svemu tome znalo početkom devedesetih godina.

Ali, istraživači su nastavili da tragaju: „U arhivama Štazija pronašli smo spiskove knjiga koje je Fon Šulenburg dobio od Kinsberga“, kaže Ajhvede. I rezultati tih istraživanja su objavljeni 1997. godine, ali su ih u obzir uzeli samo naučni krugovi.

Knjige prešle dug put

Fon Šulenburg je knjige preneo u Falkenberg, srednjovekovni dvorac u Bavarskoj, u koji je diplomata planirao potpuno da se preseli. U međuvremenu se priključio ljudima koji su planirali atentat na Hitlera 20. jula 1944. godine. Posle Štaufenbergovog neuspelog atentata na Hitlera, Fon der Šulenburg je ubijen u novembru 1944. godine, a knjige su ostale u dvorcu.

Knjige iz Pavlovska su u dvorcu decenijama ostale u posedu familije. Kako su tamo završile, porodica nije znala, kaže grof Štefan fon der Šulenburg. Da je znao za poreklo tih knjiga, tvrdi, još ranije bi ih vratio: „Te knjige su lepljive od krvi. Ta pljačkaška akcija je deo ratnog zločina“, rekao je Štefan fon der Šulenburg u intervjuu za Dojče vele.

Povratak na police u Pavlovsku

Familija Šulenburg za čitavu priču je saznala ovog leta, kada je minhenski list Zidojče cajtung objavio tekst profesora Ajhvedea i njegovih saradnika. „Još letos sam od grofa Šulenburga dobio jedno lepo pismo u kome on moli da se knjige vrate u naš muzej“, kaže za Dojče vele Aleksej Gusanov iz Muzeja Pavlovsk. „Povratkom knjiga ne samo da se smanjila naša lista sa delima koja nedostaju, već će on doprineti obnovi jedinstvenog enterijera dvorske biblioteke.“

Biblioteka carice Marije Fjodorovne bila je pravi dragulj. Rođena kao nemačka princeza Sofija Dorotea fon Virtemberg bila je žena cara Pavla I Petroviča (1754-1801). Govorila je četiri jezika, bila je obrazovana i humanistički orijentisana. Njene knjige bile su poređane na policama po složenom sistemu. „Imamo tačan plan, na osnovu koga možemo tačno da zaključimo gde se koja knjiga nalazila. Možete li da zamislite: posle više od 70 godina, knjige se vraćaju nazad!“, uzbuđeno kaže Aleksej Gusanov. Ali posle svečanog uručenja knjiga, rad nemačkih i ruskih istraživača se nastavlja.

Autori: Anastazija Butsko / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković