Nemci ne znaju da štede na zabavnoj elektronici

Razvijene zemlje su prezadužene, evro i dolar slabi, svetske berze se kolebaju – da li je to na pomolu nova ekonomska kriza? Na Međunarodnom sajmu zabavne elektronike u Berlinu, od svega toga ni traga. Više od 1300 izlagača na 140.000 kvadrata!

Hans-Joahim Kamp, član uprave GFU, Društva za zabavnu i komunikacionu elektroniku, s pravom je optimista: "Zabavna elektronika i električni aparati za domaćinstvo i dalje su u žiži interesovanja kupaca. Nedavno istraživanje o tome kako se Nemci ponašaju u vremenu krize je pokazalo da oni prvo štede na putovanjima, a zatim nešto manje novca prebacuju na štedni račun. Međutim, kada su u pitanju proizvodi zabavne elektronike, štednje nema."

Nema razloga za optimizam?

Ipak, izraženo u brojkama, razloga za optimizam baš i nema. Mada se ove godine očekuje porast prihoda za oko četiri odsto, na oko 27 milijardi evra, taj rast prvenstveno ide na račun smartfona i tablet kompjutera. Poslovi sa televizorima sa ravnim ekranima, koji su bili glavni izvor prihoda prethodnih godina, više nisu tako dobri.

Kamp tvrdi da razlog leži u tome što u 2011. nema velikih sportskih događaja. Osim toga televizor sa ravnim ekranom sada u proseku košta 610 evra, što je osam odsto manje nego prošle godine. Ipak Kamp vidi mogućnosti za industriju. "U Nemačkoj ima više od 20 miliona televizora starog tipa, sa katodnom cevi, ali treba zameniti i aparate koji pripadaju prvoj generaciji takozvanih flat screen televizora. A kad govorimo o fuziji televizije i interneta, mi smo u Nemačkoj ove godine, prodali pet miliona internet televizora.“

Industrija polaže veliku nadu u Božić. IFA je sajam na kojem se roba naručuje, i to važi ne samo za zabavnu elektroniku, već i za aparate za domaćinstvo. Udobnost, stil života, dizajn, to su trendovi kada je reč o elektronskim „kućnim pomoćnicama“. Još važniji od toga je, energetski bilans aparata, njegova efikasnost u tom smislu, kaže Hans-Johim Kamp: "U nemačkim domaćinstvima ima još 10 miliona frižidera koji su stariji od deset godina. Kada bismo vlasnike naveli da ih zamene za nove aparate, onda bi se uštedela energija koju na primer potroši ceo Portugal."

U budućnosti, aparati za domaćinstvo će moći da prepoznaju kada je struja naročito jeftina, i da se tada automatski uključe. Ova tehnika, međutim, ima i svoje granice: ko bi voleo da usred noći bude probuđen zvukom komšijske pametne mašine koja baš tada centrifugira?

Autori: S. Kinkarc / D. Roščić

Odg. urednica: I. Ivanović