Nemci o Hrvatskoj: Lepa obala i ništa više?

Prošle godine više od 1,5 miliona nemačkih turista odlučilo je da provede godišnji odmor u Hrvatskoj. I ove će godine biti slična situacija. Ekonomski gledano Nemačka je jedan od najvažnijih partnera Hrvatske. I na političkom planu situacija je odlična: prilikom svakog susreta hrvatskih i nemačkih državnika zaključuje se kako "nema otvorenih pitanja" u odnosima dve zemlje. Uskoro bi Nemačka i Hrvatska trebalo da se nađu zajedno i u Evropskoj uniji. Ali kakvo je mišljenje tzv. malog čoveka, nemačkog građanina koji možda nikada nije bio u Hrvatskoj i koji ovu zemlju poznaje samo po negativnim naslovima iz devedesetih?

Hrvatska - Ibica istoka

Hrvatsku, ako je suditi po kratkoj anketi provedenoj ovih dana na ulicama bivšeg nemačkog glavnog grada Bona, mnogi još uvek pre svega povezuju s Balkanom. Pohvaliće lepe plaže i čisto more, ali "Lijepu našu" mnogi i dalje doživljavaju kao slabije razvijenu, balkansku zemlju – nespremnu za ulazak u Evropsku uniju. Pritom je lepota naših predela nesumnjivo prepoznata i cenjena: „Lično nisam nikad posetio Hrvatsku, ali moji roditelji su na Sredozemlju 1968. proveli svoj medeni mesec. Bili su apsolutno očarani“, rekao je jedan student ekonomije. O zemlji ima samo pozitivno mišljenje, te bi rado tamo otputovao. Za ratnu stranu hrvatske prošlosti je čuo, ali smatra da je to bilo davno i da "ipak pripada prošlosti.“

Kod mladih Hrvatska je na glasu kao Ibica istoka. Povezuju je s ludim zabavama i jeftinim pićem. Mesto koje bi definitivno odabrali za provod s prijateljima. Sabina, studentkinja germanistike, smatra da je Hrvatska još nekako neotkrivena, te da nije „isfurana“ kao Španija i Italija koje svi više-manje posete u detinjstvu dok još imaju volje da putuju s roditeljima.

Ipak, čini se da nešto starije generacije ne dele iste stavove o Hrvatskoj. Na pitanje gde bi svrstali Hrvatsku, Nemci su uglavnom odgovorili da Hrvatsku smatraju balkanskom zemljom koja još nije rešila svoje međususedske odnose. „Ne, Hrvatska ne pripada srednjeevropskim zemljama, ni mentalitetom ni ekonomski. Lepa je to zemlja, ali na nju ipak gledamo kroz prizmu Balkana“, mišljenje je jednog Bonjanina, s kojim se složila većina ispitanika.

Još uvek Balkan

Mnogi su upoznali Hrvatsku preko familije i prijatelja. „S kolena na koleno“ prenosi se priča se o jednoj maloj turističkoj zemlji koja dobrim vinom razmazi svoje goste. Međutim ovo je jedna strana medalje. „Rat, težak život, nemaština“ reči su kojima je jedan nemački penzioner opisao zemlju. Hrvatska za njega ipak nije na istom nivou kao Bosna i Srbija, ali iz nemačke perspektive balkanske zemlje uvek će biti povezane u ekonomsko-političkom smislu. Pitanje je vremena kad će bure baruta eksplodirati. S Hrvatskom se generalno povezuju mnoge tragične sudbine, raspad Jugoslavije, rat i suze, problemi sa Srbijom. „Sad se opet nalazi u blizini problematičnih zona. Mislim na Kosovo i Srbiju. Tu još uvek vladaju nemiri te istorijski sukob između hrišćana i muslimana.“, rekao je jedan bonski profesor matematike. Uprkos svemu smatra da je Hrvatska ipak sigurna zemlja, ali kojoj okruženje nikako ne ide u prilog.

"Niste spremni"

Što se tiče ulaska u EU, Nemci su uglavnom vrlo skeptični. Smatraju da treba da se sagleda celokupna situacija. Ne samo Hrvatska već i Turska teže Evropskoj uniji. Za Nemačku je vrlo bitno šta Hrvatska može da ponudi evropskom tržištu. Građani Unije po svaku cenu žele da izbegnu još jednu Grčku, Portugal ili Irsku. „Ipak trebalo bi izvući neku pouku iz nedavnih događanja na berzama“, složila se većina.

"Lično sam posetio ove zemlje i video što su finansijska sredstva Unije tu napravila, mnogo toga je izgrađeno. U prvoj liniji ove zemlje su profitirale od pristupanja Uniji, ali nisu posebno doprinele razvoju ostalih zemalja, upravo suprotno", kaže jedan penzioner.

Mnoge zemlje već su pristupile EU, a nisu bile spremne da prate trendove i potraživanja tržišta. Hrvatska ne samo da mora još mnogo da radi na vlastitoj ekonomiji, već mora i da pripremi svakog građanina na nove uslove života i rada, kao i da mu objasni šta ga očekuje. U ovom aspektu je, prema rečima anketiranih Nemaca, njihova zemlja takođe u dobro meri zakazala.

Cilj - stabilna ekonomija

„Pristupanje Uniji samo po sebi nije cilj, već ono što će sa nakon toga događati. Treba da mislite o posledicama ulaska. Ne trebate imati na umu samo fondove i finansijsku podršku, već i obaveze prema zajednici, na primer izbegavati prezaduženja, razvijati dobro koncipiranu privredu. Jer ako ovi preduslovi nisu zadovoljeni, jako je teško opstati u kapitalizmu“, rekao je bonski profesor matematike i dodao: „U Hrvatskoj zaista može da se provede lep odmor, ali to neće zemlju direktno lansirati u Evropu. Zavirimo malo iza fasada. To što se u Hrvatskoj može dobro odmoriti i zabaviti nije nikakav indikator njene privredne stabilnosti. Mi smo posetili ne samo obalu već i gradove i dobili uvid u svakodnevnicu ljudi. Ako se malo udaljite od obale dočekaće vas potpuno drugačije okruženje. Selo i nazadne poljoprivredne metode. S takvom ekonomijom sada želite da učestvujete u životu EU. To nije samo tako, reci pa napravi. To je jedan zahtevni prelaz.“

Neke od pesimističnih prognoza građana Bona glase: Hrvatsku će preplaviti jeftini proizvodi ostalih zemalja. Ono što je za zapadnjake jeftino, ne mora takođe biti i za druge narode. Hrvati neće moći sebi da priušte mnoge stvari, a živeće u okolini koja to može. Nemački građani upozoravaju i na problem evra i poskupljenja koja redovno nastupaju uvođenjem ove valute. Smatraju da Hrvatska nema dobre domaće poljoprivredne i industrijske proizvode. Čest je bio i ovakav komentar: „Sve će prekipeti i na kraju propasti. Dobre proizvode koje imate, koji su kvalitetni i povoljni, izgubiće svoju važnost. Mislim da prerano ulazite u ovu „evropsku fazu“.

Ipak nisu svi bili jednoglasni po ovom pitanju. Jedan mladi bračni par oduševio se perspektivom koju nudi Hrvatska, te se odlučio za kupovinu nekretnine u Dalmaciji. Raduju se ukidanju granica između Hrvatske i ostalih zemalja Unije, što će omogućiti lakšu poslovnu i prijateljsku komunikaciju. Predviđaju da će u roku od nekoliko godina Hrvatska privući brojne strane investitore koji će svojim kapitalom oplemeniti zemlju i dati joj podstreka.

Stara priča - lepa obala i ništa više

Mnogi su se požalili da Hrvatska polako gubi svoju autentičnost. Upozoravaju i na negativne posledice masovnog turizma. Hrvatska ne bi trebalo da sledi španski trend „all-inclusive hotela“. Ne bi trebalo da se pretvori u Majorku i ostale „copy-paste destinacije“.

Pre tri godine jedan stariji bračni par posetio je Dalmaciju. "Bilo je vrlo lepo", kažu, ali ipak se tamo ne bi vratili. Kuhinja je jednostavno bila loša, a dobra hrana je sastavni deo dobrog godišnjeg odmora. „Naišli smo samo na italijansku kuhinju i lance brze hrane. Zaista smo se bili potrudili da pronađemo nešto tipično hrvatsko, ali riba, meso sa roštilja i pice to nisu.“

Cene su ipak nekome previsoke, nekome prihvatljive. Nemica Olga koja je prošle godine letovala na Makarskoj rivijeri primetila je „da su Hrvati predoslovno shvatili slobodno tržište. To su zaključili i mnogi moji poznanici koji već godinama letuju u Hrvatskoj.“ Smatra da Hrvatska ima jeftinije cene najma i nema razloga za visoke cene proizvoda i usluga. Prema njenom mišljenju sve je preterano komercijalno, što bi moglo da zaseni lepotu prirode.

Ali priča se i nešto drukčija priča. „Imate prekrasnu obalu, dobre lokacije za kampiranje. Hrana je povoljna i ukusna. U svakom slučaju povoljnija nego kod kuće ili u Italiji ili pak u Francuskoj što uvelike doprinosi atraktivnosti zemlje,“ zaključuje Olga.

Autor: Lea Talijančić

Odg. urednica: I. Ivanović