Nemci pomažu mobilnu telefoniju u Africi

Za mnoge ljude u severnom delu hemisfere mobilni telefon nije ništa više od igračke kojom može da se fotografiše, da se ugradjuju neobični tonovi za zvonjenje ili da se šalju duhovite SMS poruke prijateljima – često je to samo statusni simbol dece dobrostojećih porodica u Evropi ili Severnoj Americi.

Uprkos tome Nemačko društvo za investicije u razvoj, skraćeno DEG, od 1999. godine sa preko 80 miliona evra finansira šest projekata telekomunikacija u Africi, pored ostalog u Nigeriji, Tanzaniji i Ugandi.

Od toga, recimo, profitira afrička kompanija Seltel internešenel, koja ima najveću mrežu mobilne telefonije u Africi i koja, kako se procenjuje, već opslužuje 30 odsto stanovništva «crnog kontinenta». Time je Afrika uštedela veliki novac koji bi inače bio utrošen u izgradnju klasične telefonske mreže za fiksne telefone. Jedan hendi u Africi ima sasvim drugu namenu nego u Evropi ili Severnoj Americi, naime od služi gotovo isključivo za komunikaciju. O tome menadžer projekta telekomunikacije koji se sprovodi u Africi Matijas Goulnik kaže:

«Razvojnopolitička korist je u tome da se ljudi u Africi dovedu u situaciju da mogu da komuniciraju. To ima socijalne efekte, to utiče na poboljšanje životnih uslova pojedinaca, ali istovremeno ima pozitivne efekte i na privredu, za mala preduzeća i za trgovce koji na ovaj način mogu da ostvare odredjene prihode. Hiljade malih preduzetnika će tako doći u sitaciju da zarade novac, recimo, prodajom pripeid kartica, ili tako što će se baviti poslovima sa mobilnim telefonima».

Doduše u Africi nema mnogo ljudi koji sebi mogu da priušte da imaju sopstveni hendi, ali nekoliko telefonskih razgovora mesečno može skoro svako da plati. Mobilni telefoni u Africi služe i kao poslovni. Preko njih se može naručiti roba, može se informisati o cenama pojedine robe na tržištu, mogu se dogovoriti termini za sastanke. Izdavanje hendija na ugovor, prodaja telefonskih kartica i pribora – sve to je dovelo do otvaranja hiljada radnih mesta u Africi. Uz to provajderi kao što je recimo Seltel internešenel, preko taksi za dobijanje dozvola i uplatom poreza, donose dodatne prihode budžetima afričkih država.

Nemačko društvo za investicije u razvoj, po nalogu saveznog ministarstva za razvoj, finansira i privatna preduzeća u razvojnim i reformskim zemljama. Tako je ono pomoglo i Seltel internešenelu da se stabilizuje, tako da ovo preduzeće mobilne telefonije odnedavno posluje pozitivno. Upravo taj detalj je naišao na kritiku kod puritanaca po pitanju razvojne politike. Oni se pitaju zašto se novac poreskih platiša daje za investicije, koje bi zapravo trebalo da ulažu privatni investitori, kao na primer evropska preduzeća telekomunikacije. Medjutim, saradnik DEG-a Matijas Goulink ovako opravdava taj potez:

«Ja smatram da evropski Telekomi još uvek imaju strah od rizika da ulažu u afričke zemlje. Uz to, ono što mi na žalost zapažamo, to je da se veliki koncerni povlače iz Afrike i da se usredsredjuju na svoje glavne poslove u Evropi. Medjutim, verujem da je privredni razvoj Seltela dokazao da se isplati investirati u takve tehnološke projekte i da oni zaista mogu biti uspešni, kaže menadžer projekta telekomunikacije Matijas Goulnik.