Nemci studiraju medicinu na istoku

U nemačkim bolnicama radi veliki broj lekara iz istočne Europe. U međuvremenu to više nije ništa neobično, to se podrazumeva. Nemačkoj naime očajnički trebaju lekare, a uslovi rada i plate su mnogo bolje nego u Poljskoj, Rumuniji ili Bugarskoj. Osim toga medicinski radnici iz Istočne Europe ovde imaju dobru reputaciju. Njihovo obrazovanje po međunarodnim standardima važi za veoma dobro iako bolnice i obrazovne ustanove često ne raspolažu najnovijim medicinskim spravama i aparaturom.

Studiranje u zemlji gastarbajtera

Kvalitet medicinskog obrazovanja u Istočnoj Evropi cene i nemački učenici koji nameravaju da studiraju. Poslednjih godina je studiranje medicine u siromašnim zemljama EU skoro postalo trend. To ni ne čudi jer dok su u Nemačkoj uslovi za upis na fakultet strogi, u ovim zemljama gotovo da ne postoji ograničenje kada je reč o broju upisanih studenata, a ne postoji ni liste čekanja za mesto na fakultetu. Da bi se mogla studirati medicina u Nemačkoj potreban je prosjeka ocena od 1,2 („kec“ je najbolja ocena) što znači da je strogo ograničen broj studenata koji mogu upisati te prestižne studije. Tako za jedno studentsko mesto konkuriše pet osoba. „Na pojedinim univerzitetima više nije dovoljan ni prosjek od 1,2. A svako ko ima inače odličan prosek od 1,5 ili 1,6 uopšte nema šanse za studiranje“, kaže Hendrik Lol, rukovodilac firme StudiMed. „Uprkos tome mi ovde imamo veliki nedostatak lekara“, dodaje on.

Ovaj 22-godišnji preduzetnik je prepoznao problem koji Nemačka ima sa studijem medicine. Njegovo preduzeće se bavi posredovanjem, odnosno omogućava mladim Nemcima studiranje u Istočnoj Evropi. Zainteresovanih ne nedostaje. Od početka godine se u StudiMed prijavilo već 1.500 kandidata koji traže mesto na fakultetu. „Odluka o prijemu se ne odvija preko nas, već preko pojedinačnih univerziteta, ali mi otprilike znamo na osnovu čega univerziteti vrše odabir. To je razlog zbog kojeg smo do sada bez izuzetka svakom kandidatu mogli da obezbedimo mesto na fakultetu“, kaže ponosno Hendrik Lol. On posreduje u pronalasku mjesta na fakultetima za medicinu i stomatologiju na univezitetima u Bugarskoj, Rumuniji, Litvaniji, Hrvatskoj i Slovačkoj. Ovo preduzeće raspolaže konkretnim brojem mesta na univerzitetima. Jezik na kojem se odvija nastava je engleski. „Studirajte tamo, gde drugi idu na odmor“, slogan je kojim ovo preduzeće privlači kandidate. Uz slogan stoje slike turističkih mesta poput Varne na crnomorskoj, ili Splita jadranskoj obali.

Provizija u visini školarine

StudiMed na licu mesta ima svoje radnike koji pomažu novim studentima bez obzira da li traže stan ili otvaraju račun u banci. Ali ovaj servis ima i svoju cenu. Ovo preduzeće obračunava godišnju školarinu kao proviziju za posredovanje u pronalasku mesta na fakultetu. Školarina može iznositi i do 10.000 evra. „Zbog toga među mušterijama imamo najveći broj dece lekara“, kaže Lol.

Za brojne Nemce je studiranje u inostranstvu samo odskočna daska za početak studija. Oni žele nakon druge ili treće godine studija da pređu na nemačke univerzitete iako nema garancija da će i dobiti mesto u Nemačkoj. O mogućnosti nastavka studija u Nemačkoj razmišlja i Simon Bonic iz Regensburga. On pohađa prvi semestar na univerzitetu u rumunskom Klužu. Mesto je pronašao preko jednog rumunskog preduzeća. „Nakon završetka studija ću se vratiti u Nemačku. Moglo bi se to učiniti i ranije, ali uopšte ne znam da li to želim. Meni se ovde zapravo sasvim dopada. Mislim da ću rado okončati studije upravo u Klužu.“ Bonic nema brige kada je reč o radnom mestu u Nemačkoj. Posla ima, a diploma iz Rumunije je priznata u celoj Evropskoj uniji.

Autorke: Jordanka Jordanova / Zorica Ilić
Odg. urednik: Nemanja Rujević