Neonacističke igrice bez granica

Osumnjičeni napadač je bio član neonacističke političke partije Zlatna zora. Ova partija, koja je osvojila skoro sedam odsto na parlamentarnim izborima u Grčkoj 2012. godine, porekla je umešanost u ovaj zločin. Ipak, vlasti su bez obzira na to odlučile da se više aktiviraju protiv desničarskog ekstremizma. U nekoliko grčkih gradova, policajci su uhapsili članove ove partije koji poseduju oružje.

Panevropske mreže

Zlatna zora ima saveznike širom Evrope. Pre devet godina, ova partija se pridružila Evropskom nacionalnom frontu, koji čine druge evropske partije ekstremne desnice, uključujući nemačku NPD i špansku partiju Falanga. Nedavna istraživanja ubistava u Nemačkoj, koja su počinili neonacisti iz grupe NSU (Nacional-socijalističko podzemlje), otkrila su obimnu međunarodnu mrežu u službi interesa ekstremista desnog krila. „Neonacisti su počeli da se međusobno povezuju, čak i na međunarodnom nivou, sredinom devedesetih, a možda i ranije“, rekao je Hajo Funke politikolog specijalizovan za desničarski ektsremizam iz Berlina.

Andreas Špajt, pisac nekoliko knjiga o neonacizmu iz Hamburga, kaže da njihove aktivnosti mogu da se podele u tri kategorije. „Treba da razlikujete tri tipa: subkulturna scena, nasilni neonacisti i neonacizam kao politika,“ kaže on. Primetio je da se na kulturnom nivou umrežavanje dešava na neonastičkim koncertima. Nemačke grupe sa rasističkim tekstovima imaju turneje širom Evrope. „Kao neonacistička grupa možete da nastupate u zemljama kao što su Italija i Grčka“, dodao je Špajt. Diskovi sa pesmama koje su zabranjene u Nemačkoj se proizvode u inostranstvu, pa se onda donose u zemlju.

Nasilje van domovine

Stručnjaci su posmatrali oblike prekogranične saradnje između nasilnih neonacista. Grupe koje su međunarodno aktivne, kao što su Kju Kluks Klan, Kombat 18 i Krv i čast, mogu da pomognu pojedincima odgovornim za nacističke zločine da se sakriju u drugim zemljama. „Ove grupe su poslednjih godina postale jače, zato što su domaće obaveštajne službe dozvolile da do toga dođe,“ kaže Funke.

Ovo međunarodno povezivanje za posledicu ima zločine koje nasilni nemački neonacisti čine u inostranstvu. „Bilo je slučajeva kada su nemački neonacisti putovali u Češku i učestvovali u napadima na Rome i Sinte ili da su išli u Grčku da vide kako funkcioniše Zlatna zora,“ objašnjava Špajt. „Ovo možete da nazovete i nasilnim turizmom.“

Međutim, neonacisti pokušavaju da dođu do uticaja i kroz zakonite metode. Evropska alijansa za slobodu i Alijansa evropskih nacionalnih pokreta su dve partije koje planiraju da se kandiduju na sledećim izborima za Evropski parlament.

Ideologija etno-pluralizma

Ali, zašto nacionalisti iz različitih zemalja sarađuju jedni sa drugima? „Neonacisti ne misle u okvirima nacionalnih granica“, kaže Špajt. „Oni ne ometaju aktivnosti jedni drugima, jer žele da vide da bela rasa održava moć širom sveta. Dokle god stranci ostaju u svojim zemljama, neonacisti nemaju ništa protiv njih. Ovde je na delu ideologija etničkog pluralizma.“

Jedna stvar koja ujedinjuje neonacističke partije iz svih zemalja je mržnja prema Jevrejima. Ovo je razlog zbog kojeg mnogi neonacisti poštuju bivšeg iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada koji je otvoreno govorio protiv Izraela i pretio da će da ga uništi. Doduše, veze između islamista i neonacista nisu nova pojava.

„Snažne veze između grupa ekstremno desnog krila u Evropi i arapskom svetu su postojale još dvadesetih godina dvadesetog veka“, tvrdi Špajt, dodavši da je ideologija koja stoji iza ove saradnje banalna. „Neonacisti su shvatili da i druge grupe pokušavaju da održe svoju tradiciju, uključujući tradicionalni odnos prema ženama.“

Uticaj ekonomske krize

Prema Špajtovim tvrdnjama, ideologija desnog krila se širi na međunarodni nivo. Do ovoga delom dolazi zbog posledica ekonomske krize i neizvesnosti koju oseća srednja klasa. Povezivanje neonacista samo pogoršava ovaj problem. „Možemo da očekujemo da će oni dobiti više mandata na sledećim izborima za Evropski parlament“, kaže Špajt.

Pokret je takođe „neverovatno aktivan“ na muzičkoj sceni. Neonacisti lako privlače mlade ljude iz malih gradova jer im daju mogućnost da putuju u Italiju da bi posetili koncert. Zbog toga je potrebno da se preduzmu preventivne mere. „Okretanje glave od ovog problema nije rešenje,“ kaže Špajt. „Ako se suprotstavite neonacistima, imate šansu da ih promenite.“

Autori: Kristijan Ignjaci / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Nemanja Rujević