Neonacisti u ilegali

Portparolka za unutrašnje-politička pitanja stranke Levica u Bundestagu Ula Jelpke, neonaciste koji su „utonuli u ilegalu“ naziva tempiranim bombama: „Među njima je pet ljudi iz neonacističke stranke NPD i devet iz militantnih grupacija i udruženja. Na to stalno moramo da mislimo i vršimo pritisak na policiju i tajne službe da se pobrinu da dođe do hapšenja takvih ljudi.“

U Nemačkoj je momentalno raspisana poternica protiv 182 počinioca koji dolaze iz ekstremno-desničarskog miljea. To je stanje od 22. februara 2013. Podatak je prosledila nemačka vlada nakon pitanje stranke Levice.

Među traženima 49 nasilnika

Razlog zbog kojeg se vodi evidencija o broju „nestalih“ neonacista jeste istraga koja se vodi u slučaju ekstremno-desničarske, terorističke grupe „Nacionalsocijalističko podzemlje“. Ta grupa je, bez obzira što su postojali nalozi za hapšenje njenih članova, godinama neometano ubijala migrante u Nemačkoj. Ona je odgovorna za ubistva osam Turaka, jednog Grka i jedne nemačke policajke.

Nedavno objavljeni izveštaj nemačke vlade, pored aktuelnog broja nestalih neonacista, daje detaljne informacije i o tome zbog kojih delikata je raspisana poternica za određenom osobom. Taj broj izveden je na osnovu stanja u novembru 2012. Tada je na listi traženih ekstremnih desničara bilo 266 ljudi. Razlozi za smanjivanje tog broja na 182 počinioca su različiti. Neki od njih su uhapšeni ili su povučeni nalozi za hapšenje. Nedela za koja se optužuju, retko su bila politički motivisana. Najčešće se radi o saobraćajnim deliktima ili neplaćenom novcu za alimentaciju. Tu nema ni delikta koji se odnose na terorizam. Samo 49 neonacista traži se zbog ispoljenog nasilja.

Nema aktivne potrage

Aktivna potraga za tim ljudima faktički je jedva moguća, objašnjava Saša Braun, iz pravnog odeljenja Sindikata nemačke policije. „Većina naloga za hapšenje odnosi se na već osuđivana lica, koja nisu odslužila svoju kaznu. Oni u ruke policije dospevaju, na žalost, samo prilikom rutinskih kontrola. Za ciljano praćenje i hapšenje takvih osoba policija ne raspolaže sa dovoljno ljudi“, kaže Saša Braun. Uz to i više od 100 naloga za hapšenje potiče iz 2011. godine ili su još stariji. Deset poternica izdato je pre 2007.

Hajo Funke, ekspert za ekstremizam sa Slobodnog univerziteta u Berlinu smatra da je u istražnim organima i policiji ipak došlo do promena. „Mislim da su od otkrivanja terorističke ćelije „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU), nadležna odeljenja policije više senzibilizovana i da postoji veća pažnja“, kaže Funke. On smatra da se posebno pozitivno može izdvojiti Severna Rajna Vestfalija i Saksonija. Tamošni ministri unutrašnjih poslova posebno su se potrudili u borbi protiv desnog ekstremizma.

Za Ulu Jelpke veoma je važno da policija „ostane u igri“. „Ako je od 266 osoba 49 nasilnika, onda smatramo da je važno da se to javno kaže“, kaže Jepke. Da se nalozi za hapšenje zbog navodno „bezopasnih delikta“ moraju uzeti ozbiljno, pokazuje i primer terorističke ćelije iz Cvikaua. Protiv njenog člana Uvea Benharta postojao je neizvršeni nalog za hapšenje. On je 1993. osuđen na kaznu zatvora. Razlog je bio „vožnja bez vozačke dozvole“.

Autori: Markus Litike / Jasmina Roze

Odg. urednica: Ivana Ivanović