Neonacisti u Migelnu - Angela Merkel u Budimpešti

«Kelner štat ancajger» piše: Uzroci i tačan tok događaja u Migelnu još mogu da se rasvetljavaju. Ali posle hajke na Induse za vreme koje su se čule jasne nacističke parole, već sada je jasno da je ovaj čin imao latentnu ksenofobičnu pozadinu. Koliko god da su glave napadača bile zamućene alkoholom. Ali umesto da je kucnuo čas trezvenog rasvetljavanja, ispoljili su se beslovesni refleksi. Policija ne vidi oslonac za tvrdnje o desnoradikalnoj pozadini događaja, gradonačelnik je potresen i tvrdi da u njegovom mestu ne postoji neonacističke scena. Dok će neki upravo obrnuto u svemu samo videti potvrdu svoje slike o istoku Nemačke kao leglu desničarskog nasilja. Floskule tu, tvrdnje tamo – bilo bi mnogo važnije kada bi se sada ozbiljno diskutovalo o tome koliko je samo po sebi razumljivo da su neonacisti već naseljeni usred društva. Ali o tome se radije ne govori.

«Frankfurter rundšau» donosi opširan tekst pod naslovom «Prvi čin pogroma»:

«Varka je tvrdnja onih kakvi se čuju iz Migelna, da u ovom incidentu ne može da se isključi ksenofobična pozadina, ali da ona još ne može ni da se potvrdi...

Bez ksenofobije ovo što se desilo u Migelnu ne bi bilo moguće. Ne bi bilo moguće ni bez ksenofobije počinilaca ni bez ksenofobije posmatrača. Policija je prenela da je zbog mnoštva ljudi teško pronaći počinioce. Ali to nam govori i da je bilo mnogo posmatrača koji su, sve i ako nisu baš aplaudirali, ipak pustili počinioce da izvedu to što su izveli.... Sledeće nedelje izlazi knjiga Irene Nemirovski, »Psi i vukovi». Prvi deo romana se odvija u carskoj Rusiji pred Prvi svetski rat. U jednom poglavlju radi se o pogromu. Prve noći hrišćanski stanovnici naselja su izveli hajku na Jevreje, goneći ih ulicama. Razbijani su izlozi i okna, nekoliko vrata polomljeno, letele su kamenice. Starci koji su već imali iskustva sa pogromom, spakovali su kofere za bekstvo, ali su rešili da još malo sačekaju. «Dokle god ne dolaze vojnici, ovo se može podneti», rekli su. Sledeće noći došli su vojnici. Oni su palili, silovali i ubijali. (...)U Migelnu se u nedelju odigrao prvi čin pogroma. Sada sve zavisi od toga hoće li taj komad biti skinut sa repertoara. Odlučno i bez lažnih obzira prema konsenzusu tamošnjih stanovnika. Oni su bili posmatrači. Mnogi među njima su trčali zajedno sa počiniocima. Nisu se umešali. Nisu pokušali da zaštite strance. Neki od njih su vikali: «Stranci napolje!» i «Ovde vlada nacionalni otpor!».

Levičarski list «Junge Velt» na tvrdnje gradonačelnika Migelna, Gotharda Dojzea, da u njegovom gradu ne postoji denosekstremna scena», prenosi izjave portparolke levičarske stranke Saksonije za antifašističku politiku, Kerstin Kedic, koja kaže da je u tom gradu bilo nacističkih koncerata, kao i da je tamo sedište jednog desno orijentisanog muzičkog izdavača.

List «Zidojče cajtung» donoi i tekst pod naslovom: Mađarski ključ. I podnaslovom: «Mađarska bi mogla biti važan posrednik u rešavanju kosovsoog spora». Jer, Mađarska je, kako prenosi autor, uspela da se izbori za dobar položaj manjinskih Mađara u okolnim zemljama. To autora navodi na zaključak da «Mađarska u rešavanju kosovskog problema ima ključni položaj». Jer, kako odvajanje Kosova od Srbije, tako i etno-kulturna autonomija Srba na Kosovu jesu pitanja kakva je Mađarska stalno postavljala u vezi sa pripadnicima svog naroda u susedstvu. Ali spretnom politikom pre svega vlade premijera Đurčanja, sprečene su opasna nacionalistička zaoštravanja u tim zemljama. ...Angela Merkel bi u Mađarskoj više vremena mogla da potroši na ovu temu nego na neproblematične odnose Mađarske i Nemačke».