Neonacizam u Srbiji
8. oktobar 2007.
Ispadi neonacista u Novom Sadu i ekstremna nacionalna netrpeljivost, nisu nešto što se pojavilo iznenada. To kao ideja, ali i kao organizacije, postoji već duže vremena u Srbiji. Kako ni javnost ni država nisu regovale na vreme, oni su ohrabreni sad po prvi put izašli na površinu, mišljenja je Žarko Korać, lider Socijaldemokrtaske unije i jedan od učesnika jučerašnjeg antifašističkog skupa u Novom Sadu.
Neonacizam u Srbiji, kao i mnogo opasniji i autohtoniji klero nacizam, koji uporište za svoje ideje nalazi u učenju pravoslavne crkve, ideološki postoje od 80-ih. 2000-te ekstremni nacionalizam dobija svoje otelotvorenje kroz internet sajtove, a 2006 po prvi put javnost u Srbija biva suočena sa ispadom naonacista na tribina Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ono što se dešava poslednjih dana, prema mišljenju Koraća dugo je pripremano, a pripadnici mnogobrojnihi neonacistički organizacija u regionu u stalnom su kontaktu.
“Oni veoma intenzivno komuniciraju i dobro su povezani. I to je sada demonstrirano, na čuđenje naše javnosti. To su marginalne grupe koje su jako povezane. Ali ono što je intresantno, a na šta nam naša policija nije dala odgovor je zapravo-ko finansira te grupe. To su ljudi sa društvenih margina, često bez obrazovanja i posla. U odgovoru na to pitanje bi možda mogla da se pronađe nešto snažnija politička podrška, nego što to u prvi mah izgleda.’’
Reakcija na ovakve događaje može biti dvojaka- reakcija države i reakcija društva. Za sada je instituconalizovana reakcija izostala. Tako pripadnici dve najveće stranke u Srbiji DS i DSS-a nisu, bar ne ispred svojih partija, učestvovali na antifašističkom mitingu u Novom Sadu, kaže Korać, te dodaje da takvo nejedinstvo ide na ruku jačanju ideologije agresivno-nacionalističkog tipa.
“Ja vidim da će se stvari ovde pogoršavati, jer nemamo institucionalizovanu reakciju. Nismo videli šefa države, šefa Vlade, vladike Srpske pravoslavne crkve, ni predstavnike drugih crkava kako hodaju u toj koloni. A to je upravo brana takvim idejama- kada se pokaže da celokupna javnost, ne parija ne crkva, već partije, crkve, istaknuti pojedinci, protestvuju. Ako toga nema, organizacijama neonacista i klero nacista se ostavlja otvoren prostor, i bojim se da ovo nije kraj priče.’’