(Ne)osnovani strah od Statuta Vojvodine

„Iz dana u dan se smanjuju šanse da se Statut nađe pred republičkom skupštinom i da dobije zeleno svetlo…“

Te reči Ištvana Pastora, lidera Saveza vojvođanskih Mađara, verovatno najbolje oslikavaju činjenicu da, evo više od mesec dana otkako je probijen ustavom propisani rok, Skupština Srbije još uvek nije stavila na dnevni red potvrđivanje Statuta Vojvodine.

Politički analitičar Jovan Komšić za Dojče vele kaže da sve zapravo podseća na reprizu bajate epizode iz Miloševićevog vremena rušenja vojvođanske autonomije:

„Po meni je pre svega reč o tom mukotrpnom pokušaju da se Srbija vrati nazad i da se ne usaglasi sa modernim poimanjem države.“

Politički analitičar Jovo Bakić, međutim, smatra da strahovi od vojvođanskog Statuta nisu baš sasvim neosnovani:

„Bojim se da postoji još uvek jedna većina koja se plaši svake vrste decentralizacije. I tu postoji jedno opravdanje: imajući u vidu bivšu Jugoslaviju i sve ovo što se dešavalo sa Kosovom, postoje ljudi koji kažu da svaka decentralizacija vodi razbijanju države.“

Na štetu građana

Jovan Komšić, pak, posebno ukazuje na činjenicu da je i Sinod Srpske pravoslavne crkve, nedavno kritikovao statut:

„To podseća na zamenu za delovanje Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Izgubili smo jednopartijski sistem, a zadržali smo surogat takvog uniformnog mišljenja i želje za komandovanjem dušama građana.“

Prema Komšiću, ovakva ofanziva retrogradnih snaga na vojvođanski Statut može da vodi destabilizaciji političkih prilika u zemlji. S njim se, međutim, ne slaže Jovo Bakić:

„Na vlasti se nalaze ljudi koji su skloni kompromisima, koji nisu ljudi koji bi preko kolena lomili stvari.“

I Komšić i Bakić su saglasni u oceni da je Statut Vojvodine zapravo odlično sredstvo za ostvarivanje sitnih, politikantskih interesa. Naravno, na štetu i građana Vojvodine i građana Srbije, kao što to obično biva.