Nepošteno i licemerno

List Osnabriker cajtung piše o posledicama špijunske afere koju je izazvao bivši saradnik američke tajne službe i tome koliko je zvanični Berlin znao o tajnim aktivnostima Amerikanaca:

"Ogorčenje u Nemačkoj i ostatku Evrope je veliko otkako je stručnjak za kompjutere Edvard Snouden otkrio da američke tajne službe špijuniraju čak i preko interneta. Navodno niko o tome nije ništa znao. Ni nemačka tajna služba, ni kancelarka Angela Merkel, ni ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih. To je neuverljivo baš kao i tvrdnja da je Fridrih tokom svoje posete SAD (naslovna fotografija) otvoreno razgovarao sa Amerikancima. Američke tajne službe već godinama i decenijama opslužuju svoje nemačke kolege informacijama o potencijalnim opasnostima koje prete. Kada bi Fridrih obustavio saradnju sa Amerikancima, automatski bi isključio najvažniji sigurnosni radar za Nemačku. To u nemačkoj vladi niko ne želi.

Razmena informacija ubuduće mora da ima besprekornu pravnu osnovu. Do sada ni jedan skandal vezan za špijunažu nije bio toliko nepošten, preteran i licemeran kao skandal vezan za ime Edvarda Snoudena. Sve to ide u prilog ruskom predsedniku Valdimiru Putinu, isto kao i činjenica da bivši saradnik američke tajne službe sada traži azil u Rusiji. Sada se Putin konačno može pokazati kao čuvar demokratije i zaštitnik ljudskih prava", piše list Osnabriker cajtung.

List Badišen nojsten nahrihten kritikuje stav koji u celoj aferi zauzima nemačka kancelarka:

"Da je Angela Merkel zaista htela da rizikuje da dođe do velikog spora sa SAD, onda je umesto ministra unutrašnjih poslova Fridriha u Vašington morala da pošalje ministarku pravosuđa Lojthojzer-Šnarenberger. Ova političarka iz redova liberala ne razume šalu kada je reč o zaštiti podataka. To su u prošlosti na svojoj koži osetili i koalicioni partneri", piše Badišen nojsten nahrihten.

Kratkovid pogled

List Osnabriker cajtung piše i o situaciji u Egiptu koja sve nepreglednija:

"Kada je Muslimansko bratstvo nakon decenija, 2012. na prvim slobodnim izborima u Egiptu postalo najjača politička snaga u zemlji, neki eksperti su objašnjavali da je to bila želja ljudi za stabilnošću u zemlji. U zbrci koja je usledila nakon svrgavanja Hosnija Mubaraka, organizovana partija islamista je važila kao nosilac nade koja će zemlji doneti mir i blagostanje. Ta očekivanja na plećima je nosio i u međuvremenu smenjeni predsednik Muhamed Mursi. Da mnogi njegovi protivnici sada nadu polažu u šefa vojske Abd al-Fataha al-Sisija razlog je za zabrinutost. Jer, oni to čine ponovo iz razumljivog, ali fatalnog razloga - žele da se okonča nasilje. Pri tome zaboravljaju da je Al-Sisi još prošle godine na trgu Tahrir podržavao uvođenje diskriminatorskih testova kojima se utvrđuje da li su žene još device. Kratkovid pogled je za Egipćane izborom Muslimanskog bratstva već jednom bio koban", piše list Osnabriker cajtung.

Priredila: Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednica: Ivana Ivanović