Nepopustljivi Erdogan ne planira da se izvini

Turska u poslednjih nekoliko dana u svojoj novijoj istoriji doživljava do sada neviđen talas demonstracija, koje su usmerene protiv premijera Redžepa Taipa Erdogana. Istovremeno, neviđen je i brutalni postupak turske policije protiv demonstranata u Istanbulu, glavnom gradu Ankari, kao i Izmiru i drugim centrima Anatolije. Uprkos napetostima u zemlji, turski premijer je u ponedeljak 3. juna, otišao na put u Maroko, Tunis i Alžir, kako je ranije i bilo planirano. Najmanje dve osobe su do sada izgubile život, broj povređenih u sukobima iznosi skoro 2.500.

Protesti aktivista za zaštitu životne sredine, koji su protestvovali protiv ambicioznog građevinskog projekta na centralnom istanbulskom trgu Taksim, prerasli su u teški obračun policije sa demonstrantima, koji dolaze iz svih slojeva društva. Erdoganova nepopustljivost i njegovo tumačenje da demonstranti dolaze iz "marginalnih grupa", dovelo je već do poređenja sa rušenim diktatorima tokom Arapskog proleća. Ali Ginter Zojfert, ekspert za Tursku iz nemačke Fondacije za nauku i politiku, smatra da to poređenje nije odgovarajuće: "Erdogan je za razliku od svrgnutih arapskih lidera demokratski izabran premijer."

Zojfert kaže da Turska ne predstavlja autoritarni režim i da poseduje niz demokratskih mehanizama koji funkcionišu.

Demonstracije kao "opomena"

Turski kolumnista i ekspert za politička pitanja Čengiz Čander smatra da nakon više od deset godina Erdoganove vladavine postoji određeni zamor njegove vlade: "On taj zamor pokušava da zataška sujetom i gordošću, i u slučaju nužde okrutnošću suzavaca i vodenih topova. Ipak više se ne veruje u to da je ovaj narod spreman da Erdogana naredne godine izabere za predsednika i poveri mu drugi mandat."

Upućeniji ne računaju sa tim da će se Erdogan izviniti turskom narodu zbog svog postupka prema demonstrantima, kao što je to u ponedeljak, nakon razgovora sa predsednikom Abdulahom Gilom, tražio vođa opozicije Kemal Kiličdarolu.

Zojfert je mišljenja da bi religiozno-konzervativna Erdoganova vlada demonstracije trebalo da shvati kao "opomenu": "Njene šanse da naredne godine dobije apsolutnu većinu na izborima su u svakom slučaju umanjene."

Zajednički cilj - rušenje Erdogana

Trenutno se ne može govoriti o homogenoj opoziciji Erdoganu. Pripadnici socijaldemokratske Republikanske narodne partije, čiji se osnovni motiv zasniva na politici osnivača moderne Turske Mustafe Kemala Ataturka, nacionalisti, Kurdi, Aleviti, na koje se u sunitski dominantnoj zemlji gleda kao na religioznu manjinu, kao i male regionalne grupe, kao što su "Antikapitalistički muslimani", predstavljaju opozicioni front. O tome šta bi se dogodilo kada bi bio postignut njihov zajednički cilj - rušenje Erdogana, u ovom trenutku ne može se diskutovati.

Iz susedne Sirije, gde se odvija građanski rat i čije opozicionare, koji se bore protiv predsednika Bašara al Asada, turski premijer Erdogan podržava, u ponedeljak su stigli podsmesi i ruganje. Sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo je svojim građanima da ne putuju u Tursku. Bezbednosno stanje u turskim gradovima je znatno pogoršano zbog "nasilnog obračuna Erdoganove vlade protiv građana koji mirno protestuju", navodi se u saopštenju ministarstva. Do sada je, prema navodima Ujedinjenih nacija, oko 380.000 izbeglica iz Sirije našlo utočište u Turskoj.

Autor: Baha Gungor / Zorica Ilić
Redakcija: Jakov Leon