Nepovratan proces normalizacije odnosa na Balkanu

Na praktičnom nivou saradnja zemalja regiona Zapadnog Balkana bolja je od njihovih političkih odnosa. I dok „život čini svoje“, dok se privrednici i druge interesne grupe međusobno mnogo brže povezuju i sarađuju, u političkim odnosima zemalja regiona i dalje su osetne turbulencije. Alekasdandar Popov iz Igmanske inicijative objašnjava:

„Imali smo dobar period međusobnih odnosa početkom ove decenije. Odnosi među zemljama su bili srdačni i rešavan je veliki broj otvorenih pitanja. Onada je došlo do perioda zahlađenja koji je trajao oko 3 godine. Tada je čak došlo i do koraka unazad. U dobroj meri Kosovo je bilo okidač loših odnosa, ali i situacija u BiH.“

Međutim početkom ove godine otvaraju se nove perspektive poboljšanja odnosa među zemljama bivše Jugoslavije. Pozitivni pomaci započeti su učestalim susretima predsednika Srbije, Borisa Tadića i predsednika Hrvatske, Ive Jospovića. Nastavljeni su na Istambulskoj konferenciji, a kruna svega bila je, prema rečima Popova, sastanak u Sarajevu gde su se, pod okriljem Igmanske inicijative, sastala četvorica predsednika iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući predsedništva BiH:

„Sada sam optimista.Proces normalizacije odnosa je postao nepovratan proces, a korak po korak se ide ka rešavanju ostalih otvorenih pitanja “, zaključuje Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju.

Štefan File za fond Igmanske inicijative

Igmanska inicijativa je na sastanku u Sarajevu dobila svojevrsni mandat od zemalja Dejtonskog sporazuma da da bude neka vrsta medijatora u procesu rešavanja otvorenih pitanja među tim zemljama. Definisane su i četiri prioritetne oblasti: pitanje izbeglica, procesuiranje ratnih zločina, pitanje granica i sukcesije.

Rad na ovim pitanjima, uz saradnju i dijalog, bez podizanja tenzija, predstavlja i put za koji se, u procesu približavanja regiona zajednici evropski zemalja, zalaže i sama EU. Zato je Igmaska inicijativa dobila i podršku za svoj rad iz Brisela. Prilikom sastanka sa evropskim komesarom za proširenje, Štefanom Fileom, delegaciji Igmaske inicijative predočeni su novi vidovi saradnje i podrške Evropske komisije njihovim naporima na izgradnji razumevanja, dobrosusedskih odnosa i poverenja među zemljama potpisnicama Dejtonskog mirovnog sporazuma.

O ideji evropskog komesara za proširenje za stvranju Fonda Igmanske inicijative i podršci Evropske komisije radu Igmanske inicijative, Vehid Šehić, kopredsenika za BiH kaže:

„To će se realizovati kroz projekte koje ćemo mi dostaviti, a komesar će svojim autoritetom podržati projekte koji su u cilju ostvarivanja zajedničkog interesa svih zemalja regiona, a to je članstvo u EU.“

Šehić dodaje da smatra da Igmaska inicijativa ima kredibilitet da može i sme da govori i ono što političari u regionu ponekada ne smeju.

Zloupotreba međudržavnih odnosa u unutrašnjoj politici

Iz Igmanske inicijative poručuju da je u toku stvaranje dobrog ambijenta, koji ide na ruku rešavanju preostalih otvorenih pitanja među zemljama regiona. Rešavanje tih pitanja vodiće stabilizaciji prilika i zajedničkom prosperitetu Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore na njihovom putu ka EU. Ono što je u ovom trenutku najbitnije jeste da se međusobni odnosi ovih država ne zloupotrebljavaju za unutrašnjepolitičke svrhe. Upozorava se da se u BiH, sa približavanjem izbora, sve češće može čuti pojačana retorika koja kvari međudržavne odnose sa susedima. Iz Igmanske inicijative upozorava se da se sa takvim govorom mora prestati - jer ukoliko se jednom pređe ta granica, posle je teško vratiti stvari u normalu.

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Dijana Roščić