Nerealne procene o otapanju glečera

Posebno važna je bila pouka IPCC o globalnom otopljavanju, koju je, doduše, ista ta organizacija od 1993. naovamo više puta morala da koriguje zbog preteranih prognoza o porastu temperature.

Za mnoge je sporna i teza o uticaju naše civilizacije na količinu i kretanje ugljen-dioksida u atmosferi, ali IPCC je umela da se vrlo oštro razračuna sa skepticima u sopstvenim redovima i uz podršku politike ostane neprikosnoveni autoritet za svetsku klimu.

Siva literatura

Sada se pokazalo da je u izveštaju Svetskog saveta za klimu bilo i grešaka. Na primer, tu piše da će glečeri na Himalajima da se otope najverovatnije do 2035. godine. List Zidojče cajtung nas upoznaje sa sekiracijama Otmara Edenhofera za Potsdamskog instituta za klimatska istraživanja i šefom jedne od tri glavne radne grupe IPCC.

„Trebalo je da primetimo da navedno vreme otapanja glečera nije baš realno“, kaže Edenhofer. Ispostavilo se da se autori Svetskog saveta za klimu, pišući svoj izveštaj o globalnom otopljavanju, u delu teksta o himalajskim glečerima nisu oslonili na neku naučnu studiju, već na jedan izveštaj organizacije Svetski fond za prirodu (WWF).

Takvi izveštaji se u nauci zovu siva literatura; pravila IPCC dozvoljavaju njihovu upotrebu uz kritičku proveru koja je, u ovom slučaju, očigledno, izostala. Jer, da su sledili trag pomenute informacije u obrnutom smeru - ka izvoru - relativno lako bi saznali:

a) da je u pitanju kraći tekst objavljen u časopisu Nju sajentist 1999. godine, što znači da nije baš aktuelan

b) da se u tom tekstu konkretna godina konačnog otapanja himalajskih glečera - nigde ni ne navodi.

Samo permutovao cifre!

Jedan drugi ugledni član Svetskog saveta za klimu, Peter Lemke sa instituta „Alfred Vegener“ u Bremerhavenu, ima svoje tumačenje greške IPCC. On kaže da je pre nekoliko godina jedan ruski naučnik rekao da će se pomenuti glečeri otopiti do 2350. godine, da je to neko iz IPCC čuo, ali da je kasnije, pišući svoj deo izveštaja o globalnom otopljavanju, permutovao cifre i od 2350. napravio 2035. godinu.

Sada se postavlja pitanje kredibilnosti Svetskog saveta za klimu, jer, ipak se radi o našoj sadašnjosti i budućnosti, o ogromnom novcu poreskih obveznika koji se izdvaja za „zaštitu klime“ i „sprečavanje rasta temperature“, o konferencijama na kojima se međunarodni dogovori o pomoći bogatih zemalja siromašnim ukrštaju sa geostrateškim interesima i stvaranjem novog svetskog ekonomskog poretka.

Svetski savet za klimu je, uostalom, za svoj doprinos čitavom tom procesu dobio i Nobelovu nagradu. Šta drugo da kaže Peter Lemke, nego:

„Ako od 100 iskaza jedan nije tačan, to ne znači da je ceo izveštaj pogrešan.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković