Nesmireni duhovi Jatovog aviona

Praški dopisnik nemačkog radija ARD, Peter Hornung Andersen, neposredno pred obeležavanje godišnjice pada Jatovog aviona( 26.01.) obelodanio je neka saznanja do kojih je došao u svojim istraživanjima. Iako ne odbacuje sasvim verziju po kojoj je u avionu bila podmetnuta bomba, Andersen je uveren da su letelicu oborile čehoslovačke protivavionske snage sa zemlje. Takvu verziju poriče nekadašnji pilot, načelnik kontrole letenja i učesnik u istrazi ovog udesa, Zlatko Vereš.

’’Ono što se stvarno desilo nije nikakva raketa niti obaranje aviona. Ako bi raketa udarila u avion na visini od 11.000 metara, koji leti brzinom od 900km/h, došlo bi do potpune destrukcije aviona, a raznesene delove letelice nalazili bi na veoma širokom području, u radijusu preko 20 km. U ovom slučaju kompletna olupina bila je na 1,5 kvadratnih kilometara.’’

Zlatko Vereš je sa još nekolicinom jugoslovenskih stručnjaka bio je akreditovan za praćenje istrage, koju je prema Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, vodila zemlja na čijoj je teritoriji došlo do nesreće. U ovom slučaju to je bila tadašnja Čehoslovačka.

’’Čehoslovaci su tada imali izuzetno opremljenu službu za ispitivanje udesa. Imali su izvanrednu opremu i bili predusretljivi za sve naše zahteve. Dobili smo sav materijal na uvid. Sve snimljene razgovore kontrole letenja, posade..Kada sam ja stigao na samo mesto nesreće, sve je još bilo na svom mestu. Samo su leševi bili sklonjeni.’’

Bomba ili raketa

Čehoslovačka komisija je tada na prednjem pregradnom zidu olupine aviona, između prvog i drugog prtljažnika, pronašla otiske eksplozije kofera, što je ukazivalo na teroristički čin, koji je, prema jednoj verziji, bio pripisan ustaškoj organizaciji u Stokholmu. Danas se pak pojavljuje sumnja, između ostalog i u sam motiv, jer je u avionu bilo i nekoliko hrvatskih porodica sa decom.

Zlatko Vereš u razgovoru za Dojče Vele ostaje pri prvobitnom stavu da je unutar aviona došlo do ekspolzije i dalje objašnjava sled događaja:

’’Kada je došlo do eksplozije tempirane bombe na podu prtljažnika, došlo je i do presecanja komandi koje se nalaze upravo ispod poda aviona. Avion se dakle nije odmah raspao, što bi se desilo u slučaju pogotka raketom, već je krenuo u nekontrolisani spiralni pad. Do komadanja aviona, usled prelaska ograničenja čvrstoće, došlo je ubrzo, ali na znatno manjoj visini od 600 do 900 metara.’’

Snimljene poslednje poruke posade

Jedna od potencijalnih sumnji zašto je JAT-ov DC9 možda bio oboren od strane čehoslovačke PVO odnosi se na činjenicu da se u to vreme u Pragu održavao samit Varšavskog pakta, te da se jugoslovenski avion greškom previše približio letelici u kojoj se nalazio tadašnji predsednik Sovjetskog saveza Leonid Brežnjev.

’’Sa letom našeg aviona sve je bilo u redu. To je bio redovan let’’, ističe Vereš u razgovoru za Dojče Vele i dodaje:

’’Svaki civilni let ima i svoj vojni broj koji civilna kontrola leta javlja vojnoj kontroli. Iz Istočne Nemačke Pragu je javljena pogrešna poslednja cifra za JAT-ov avion, ali je u roku od 3 minuta došlo od ispravke i sporazuma. Iako je bilo zasedanje Varšavskog pakta nije postojala nikakva zabrana letova. I to što je avion kasnio pri polasku nije uticalo na njegovu bezbednost. Crna kutija i snimljeni razgovor u kabini pilota govore u prilog činjenice da je to bio jedan sasvim uobičajen let, sve dok nije došlo do gubitka kontrole’’, tvrdi Vereš. ’’Da je došlo do udara rakete ona bi odmah sve raznela. Ovako se videlo da je opterećenje počelo posle gubitka visine, a snimljeno je i vikanje posade, koja je poginula pri udaru, a ne pri eksploziji. Koliko se sećam neko od članova posade viknuo je i ’’Mama, zdravo mama...’’

Istina može biti samo jedna

Ponavljanje ovako tragičnih detalja ne pada lako ni rodbini poginulih, ni onima koji su imali uvid u istragu. Zato je u ovakvim slučajevima od neprocenjive važnosti doći do konačne istine. Ma kakva ona bila.

’’U istragu oko udesa aviona uključuju se celi timovi eksperata iz različitih oblasti. Da su Čehoslovaci rekli da nisu mogli da utvrde uzrok nesreće to bi bilo nešto drugo. Ovako oni su utvrdili, pokazali i dokazali i nama šta se dogodilo. Ja u ovom slučaju nemam nikakvih sumnji. Ali obično se dogodi da priče krenu da kruže upravo kada dođe vreme godišnjica,’’ kaže Zlatko Vereš i dodaje da je razgovarao sa nemačkim novinarem Andersenom, ali da se nisu složili oko mnogo toga.

’’Andersen je pričao o nestalim raketama, ženi koja je ušla u avion sa tuđom kartom i videlo se da ide sa namerom da napravi senzaciju. Sa njim je bio i njihov savetnik, belgijski pilot koji je razumeo moje objašnjenje. Ali Anderson je bio zapeo.. Ja njemu lepo pričam, ali on ako tera svoje tako će i pisati.’’

Ima li dokaza za ponovnu istragu?

U Direktorijatu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije rečeno nam je da prema odredbama Aneksa 13 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, ukoliko tokom vremena dođe do novih, značajnih dokaza i informacija koji mogu da promene ispitivanjem utvrđene zaključke, država koja je vodila prvobitnu istragu može ponovo da pokrene postupak. Ukoliko do toga dođe Srbija će biti otvorena za ponovnu saradnju sa češkim nadležnim institucijama.

Zlatko Vereš ipak smatra da je ono što je ustanovljeno pri prvobitnoj istrazi ono što se i stvarno desilo 26. Januara 1972. sa JAT-ovim DC 9. Nova saznanja do kojih je došao nemački novinar, Vereš odbacuje kao nevalidne dokaze.