Nespremnost na promene

Iako je stopa samoubistava na Kosovu, u odnosu na evropske zemlje mala, tempo kojim se povećava, kao i veliki procenat od 40 odsto među mladima, jeste ono što zabrinjava, kaže za Dojče vele Alji Riza, profesor psihologije na Univerzitetu u Prištini. On ističe da su razlozi za porast samoubistava na Kosovu različiti i da rat nije dominantni faktor. Istraživanje sprovedeno među kosovskim srednjoškolcima pokazuje da više uticaja ima nespremnost za suočavanje sa promenama nastalim u društvu nakon rata, kaže Riza.

„Ti adolescenti manje su pričali sa najbližima u porodici i sa prijateljima. Druga stvar je da su oni imali nekoga u okolini koji je, ili pokušao, ili počinio samoubistvo. Romantične veze su, takođe, bile jedan od faktora za adolescente da razmišljaju o suicidu ili da ga pokušaju. Onda su bile i ekonomske teškoće.”

Slovenci pomažu na prevenciji samoubistava

Jedan od načina sprečavanja samoubistava, prema profesoru Rizi, jeste rad sa mladima na očuvanju njihovog mentalnog zdravlja, ali i sa ljudima koji se u svom radu susreću sa tom problematikom. Upravo na tom planu, Kosovu je u pomoć pritekla fondacija „Skupaj“, čiji program finansira slovenačka vlada. Izvršna direktorka fondacije, Vera Remškar, za Dojče vele kaže da je potpisan i memorandum o saradnji sa Vladom Kosova.

„Vlada je donela odluku da se napravi nacionalni petogodišnji plan o prevenciji samoubistava na Kosovu. Mi smo sada u fazi kada je radna grupa već ustanovljena i računamo da će taj program biti u roku od par meseci spreman za javnu debatu.”

Fondacija „Skupaj“ će, kaže Vera Remškar, ove godine na Kosovu otvoriti i internet stranicu za savetovanje mladih na kojoj će biti angažovano dvadesetak stručnjaka.

„Očekujemo da će tu biti dosta pitanja na osnovu kojih će biti jasno da li je neko stvarno u nekim problemima. Imaćemo mogućnost da, ako neko traži samo ime lekara ili ime osobe gde može da se javi, može da ga nazove ili možemo mi za njega da kontaktiramo i da mu rezervišemo termin. Znači, to je neka vrsta podrške, koja će ostaviti slobodu samom čoveku da odluči na kakav način i kakvu vrstu pomoći želi.”

Remškarova dodaje da nadu u uspeh u radu na sprečavanju samoubistava na Kosovu uliva mišljenje stručnjaka, koji smatraju da je period od deset godina, u kome je zabeležen trend rasta samoubistava, kratak da bi to postao način ponašanja kosovskih građana.

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština

Odgovorni urednik: Ivan Đerković