Nestanak aviona: mnogo pitanja bez odgovora

Okupljeni građani, članovi porodica i bližnji nestalih putnika, mole se za najmilije i nadaju u čudo – da su svi ipak živi i zdravi. Narod Malezije zatečen vešću o nestanku aviona MH-370 sa 239 putnika je uz njih. Prilaze im, pridružuju se u molitvama u glavnom gradu Kuala Lumpuru. „Moramo imati nadu. Jer ako bismo odustali, ko bi onda bio uz građane čiju su članovi porodice među nestalim putnicima“, kaže jedan Malezijac.

Istovremeno, većini je jasno da je čudo koje prizivaju gotovo nemoguće. Letilica Boing 777, nestala je pre četiri dana i ne postoje apsolutno nikakvih dokazi da ima preživelih. Ništa ne nagoveštava da su još uvek u životu. Doduše, tragovi odnosno izvesne olupine, koje bi mogle biti ostaci nestalog aviona, ne razliku se preterano od drugog smeća u moru. Ni pronađeni tragovi goriva, ne nude konkretniji odgovor. „Laboratorijski nalazi ne potvrđuju da je reč o gorivo iz jednog aviona“, kaže Azharudin Abdul Raman iz malezijske službe za kontrolu leta.

Istraga intezivnija i proširena

Prostor koji nadležne službe pretražuju u međuvremenu je proširen na 100.000 kvadratnih kilometara. Za nestalim avionom i putnicima traga se na kompletnoj ruti od Malezije do Vijetnama. U tim aktivnostima učestvuje devet zemalja, uključujući i SAD, sa 34 aviona i 40 brodova. Pri tome nije isključeno da je pilot promenio pravac, ne bi li pronašao lokaciju za prinudno sletanje. „Prioritet je da se pronađe avion, jedino tako je moguće utvrditi, šta se tačno dogodilo. Uložićemo i više napora ako bude bilo potrebno – na to nas obavezuje saosećanje prema porodicama nestalih putnika“, izjavio je Vo Van Tuan, zvaničnik vijetnamske vojske.

Potragu za avionom otežava velika farsa u koju se pretvorila priča o ukradenim pasošima i dvojici putnika sa lažnim dokumentima. Malezijska vlada apeluje na medije da se pri interpretiranju protivrečnih informacija, ophode profesionalnije. Ne samo zbog toga što neproverenim tvrdnjama narušavaju svoj integritet, već i zbog činjenice da nepotpune informacije unose više zabrinutosti i strah među članove porodica nestalih.

Protivrečne informacije

Nadležni organi su najpre tvrdili da su putnici sa lažnim ispravama azijskog porekla. Video snimci to navodno potvrđuju. Međutim, ni sat vremena kasnije, iz sedišta malezijskih vazduhoplovnih snaga stiže demant. „Pregledali smo sve snimke u više navrata i sa sigurnošću možemo da kažemo da ti putnici ne izgledaju kao Azijati“, rekao je Azharudin Abdul Raman. Najnovija saznanja govore o iranskom poreklu, jednog od dvojice spornih putnika. Šef malezijske policije Kalid Abu Bakar je u međuvremenu potvrdio: „Verujemo da je reč o 19-godišnjem mladiću iz Irana, čija majka živi u Frankfurtu. Verovatno je želeo da emigrira u Nemačku“. Njegova avionska karta govori u prilog toj tezi, jer je preko Pekinga i Amsterdama, trebalo da otputuje u Frankfurt. Utvrđeno je i da su 2012. i 2013. godine ukradeni pasoši nekada pripadali jednom austrijskom i jednom italijanskom državljaninu.

U istragu se uključila i Kina, ali je za razliku od suseda istražnim organima omogućila pristup satelitima. Odluka Pekinga ne predstavlja iznenađenje, jer dve trećine putnika u nestalom avionu, kineskog porekla (227).

Propusti malezijskih bezbednosnih organa

Sada su i istražni organi u Maleziji na meti oštrih kritika. Mediji dovode u pitanje bezbednosne mere malezijskih vlasti, prebacuju im odgovornost za propuste. Jer kako je moguće da su putnici sa falsifikovanim evropskim pasošima uopšte uspeli da se ukrcaju?

Scenario o mogućem terorističkom napadu nije u potpunosti isključen, mada konkretnih dokaza, koji bi tu teoriju potvrdili nema. Doduše, nema ni naznaka da je pad letilice izazvao tehnički kvar aviona, koji inače važi da za veoma pouzdan (Boing 777). I o ljudskom faktoru je navodno neosnovano govoriti, jer je reč o iskusnom pilotu. Drugim rečima, nestanak aviona na letu MH-370 sa sve 239 putnike – ostaje misterija.

Autori: Jakov Leon / Udo Šmit
Odgovorni urednik: Ivan Đerković