Nestanak Muhamedove Meke

Tri miliona hodočasnika iz celog sveta skupiće se tokom idućih dana oko Kabe u Meki, na brdu Arafatu i u dolini Mina, kako bi izvršili dužnosti koje im propisuje Kuran. Hadž pripada jednoj od takozvanih pet stubova, odnosno, dužnosti muslimana u koje spadaju obredne molitve (namaz), davanja takozvanog zekata (materijalna dobra siromašnima), post u mesecu ramazana i svedočenje o Bogu i njegovom poslaniku (Muhamedu).

Prema verovanju, odnosno, propisima, svi oni koji sebi to mogu da priušte, morali bi bar jednom u životu da posete Meku, mesto rođenja božijeg poslanika Muhameda. A takvih, kako se čini, ima iz godine u godinu sve više, što lokalnim vlastima i snagama bezbednosti svaki put predstavlja nove izazove.

U organizaciji pomažu i Nemci

„Nadamo se da nećemo morati da koristimo naše snage bezbednosti, ali isto tako nećemo dozvoliti da iko ugrožava bezbednost hodočasnika“, rekao je Nejef bin Abdul Aziz Al Saud, ministar unutrašnjih poslova Saudijske Arabije (i ujak kralja). On je dodao da će i ovog puta na raspolaganju biti više od sto hiljada policajaca. Poslednjih godina se, naime, već više puta dogodilo da je bezbednost vernika zaista bila ugrožena; jedna otmica, jedan bombaški napad, požari… Ali, najveća opasnost i dalje preti od izbijanja masovne panike prilikom koje je tokom poslednjih 20 godina smrtno stradalo više od 2.000 osoba.

Kako bi broj hodočasnika koliko-toliko mogla da kontroliše, kraljevina Saudijska Arabija deli samo određeni kontingent ulaznih viza, ali njihov broj se iz godine u godinu povećava. S druge strane, od 2001. godine deluje i organizacija čiji je jedini zadatak da se brine „da sve teče kako treba“, a domaćim stručnjacima pomažu i oni iz inostranstva. Tako je na primer Fred Ernst iz Nemačkog društva za tehničku saradnju, na zahtev Saudijaca istražio situaciju i na osnovu nje napravio specijalni geografsko-informacioni sistem. „U suštini problem leži u tome da u Meku dolazi tri miliona ljudi iz različitih delova sveta. Osobe s potpuno različitom socijalnom, političkom pa čak i, moglo bi se reći, verskom pozadinom, provode zajedno na tako uskom prostoru gotovo 14 dana. Većina ne zna ni arapski, a ni engleski. Mnogi su i nepismeni. Pa ipak, natpisi i razni putokazi moraju da budu napisani tako da svako, pa čak i nepismeni mogu da ih razumeju”, objašnjava Fred Ernst.

Kreće „Voz svetih mesta“

Hodočašće u Meki se odvija takoreći u nekoliko „etapa“, na nekoliko mesta do kojih svako mora i želi da dođe. Pritom su neka mesta međusobno udaljena i po dvadesetak kilometara. Primera radi, dolina Mina i brdo Arafat udaljeni su od Meke 25 kilometara. S obzirom na to da se obredi ne odvijaju samo u Meki (sedmostrukim obilaskom crne, kockaste građevine Kabe) već i na drugim mestima, jedan od najvećih problema predstavlja transport vernika.

Po tom pitanju hodočasnike ove godine očekuje jedna novost. „Voz svetih gradova i mesta“ prevoziće ove godine, kako je najavio rukovodilac projekta Fahd Abu Tarbuš, oko 70.000 posetilaca po jednom satu od Meke do drugih mesta. Na taj način bi konačno trebalo da se spreče gužve i zastoji malih autobusa.

Muhamedova Meka više ne postoji

Ali, osim prevoza, još jedan drugi trenutak, odnosno, obred, organizatorima već godinama zadaje glavobolju. To je simbolično bacanje kamenja. Dok se u početku ono bacalo na jedan stub, u međuvremenu je izgrađen poseban (betonski) zid do kojeg hodočasnici dolaze mostom izgrađenim takođe od betona i to na tri sprata. Iako se na taj način smanjila opasnost od nesreća, arhitekta i osnivač Instituta za Hadž studije u Meki, Sami al Angavi, kaže da se tim zdanjima izgubio i zadnji dašak spiritualnosti kojom je to mesto pre zračilo. „Protivim se zapravo svemu što se trenutno u Meki i Medini gradi. Ta mesta više nemaju ništa zajedničko s nekadašnjim karakterom i istorijom vezanom uz Hadž. Sva ta ulaganja vode ka apsolutnoj mehanizaciji hodočašća koja je miljama udaljena od početnih misli proroka Muhameda i Abrahama”, kaže al Angavi.

I zaista, onaj ko malo bolje pogleda današnji izgled grada Meke, videće prvenstveno jedno veliko gradilište s masom dizalica i betonskih mešalica usred kojih, ne samo minareti, već pre svega i sama Kaba deluju nekako sićušno poput lego kockice.

Autorka: agencije / Željka Telišman

Odgovorni urednik: Ivan Đerković