Nestanci struje veći problem od terorista

S obzirom na tešku situaciju u kojoj se nalazi, pravo je čudo što Zahir Kan još može da peva. Verovatno mu ništa drugo ne preostaje – do crni humor. Od jutros pevuši pesmu čiji tekst u prevodu glasi:

Nestanci struje uništili su moj posao
Nestanci struje uništavaju moj život.

To je tema koja ga trenutno zaokuplja više od bilo koje druge. „Naš život je postao pakao na zemlji zbog stalnih nestanaka struje. Ujutro dođem na posao – nema struje. Uveče se vratim kući – opet nema struje. Zbog vrućine ne možemo da spavamo. Ovo je pravi pakao!“

Kan živi u predgrađu Islamabada. Što je veća udaljenost od grada, to je mračnije – u pravom smislu reči. Ljudi koji sebi uopšte mogu da priušte frižider, sada ga prodaju – zato što bez struje on više nema smisla.

Cene skaču

Jedan drugi čovek (želeo da ostane anoniman) živi na severeozapadu Pakistana – 12 časova sa strujom, 12 bez nje. „To nam otežava život. Ventilatori ne funkcionišu, trgovci moraju rano da zatvore prodavnice zato što nema svetla.“

Za privredu koja jedva funkcioniše, nedostatak struje još više otežava njen oporavak. Istovremeno cene prehrambenih namirnica eksplodiraju. Zbog racionalizacije goriva, pred vikend su se ispred benzinskih pumpi stvarali redovi od više stotina metara.

„Jedva preživljavamo. Mislim da su ovo poslednji trzaji – ako ovde još stotine hiljada ljudi izgube svoje radno mesto, na ulicama će doći do nasilja koje ne možete da zamislite“, kaže Babak Kalatbari, regionalni direktor zadužbine Konrad Adenauer u Islamabadu.

Srednja klasa sve više siromaši, a država kojoj preti bankrot minulih godina je u inostranstvu morala sve više da se zadužuje. Jedan od razloga za prazne kase verovatno je činjenica da samo četiri miliona Pakistanaca plaća porez. Pa ipak, ne preti opasnost od izbijanja revolucije kao u arapskim zemljama, ocenjuje Kalatbari. Ovde vladu ne dovode u pitanje kao u Egiptu, Siriji ili Tunisu.

Autori: Kaj Kistner / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević