Neuspešna borba protiv malarije

Malarija godišnje odnosi više od milion žrtava. Najveći broj bolesti i smrtnih slučajeva ima u Africi, južno od Sahare. Vakcina ne postoji, a veliki broj lekova ne deluje protiv te tropske bolesti. Bolest prenose ženke komaraca- anopheles. Već 2.000 godina protiv komaraca je najbolje braniti se zaštitnim mrežama. Još je grčki istoričar Herodot pisao o toj mreži. I egipatska kraljica Kleopatra spavala je ispod jedne takve mreže. Sovjetski vojnici su takvu mrežu upotrebljavali u Drugom svetskom ratu.

„Pre dvadesetak godina shvatili smo da je mreža još bezbednija ako se tretira sa određenim insekticidom“, objašnjava doktor Jonatan Lines iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO). „Insekticid ne dozvoljava komarcima da ubodu čoveka kroz mrežu. Kada bi jedno celo selo koristilo mreže sa insekticidom, komarci bi u potrazi za ljudskom krvlju stradali, a prenošenje malarije bi se smanjilo“, kaže Lines.

Koristili mreže za ribolov

Impregnirane mreže koštaju manje od lekova ili insekticida za raspršivanje. Koštaju oko 4 evra, a tri takve mreže mogu da zaštite šestočlanu porodicu. Ipak, i obične mreže mogu da spasu živote ljudi u pogođenim područjima.

„Mreže mogu da traju tri do pet godina i mogu da smanje smrtnost kod dece ispod pet godina za 25 odsto i više od polovine teških slučajeva malarije“, kaže Ava Mari Kolsek iz Svetske zdravstvene organizacije. Za dve godine u Etiopiji je podeljeno 20 miliona zaštitnih mreža i slučajevi malarije su prepolovljeni.

Ipak, nije dovoljno podeliti mreže, ima slučajeva da ljudi u Africi ne znaju mnogo o zaštiti od malarije i mreže ne upotrebljavaju u prave svrhe. „Kažu da su mreže bile upotrebljavane čak i za ribarenje“, kaže Kolsekova.

Autori: Endrju Šale / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković