Nezadovoljstvo Nemaca isplivalo na površinu

Znatno skromnije praznično raspoloženje na kraju godine to i potvrđuje, kao i istraživanja javnog mnenja o popularnosti političara i stranaka.

Dobro je da postoje političari poput Gida Vestervelea, Horsta Zehofera ili na primer Zigmara Gabrijela, piše Zidojče cajtung i konstatuje da je reč o političkim gubitnicima u 2010. Međutim, značaj tog političkog ishoda veći je od samog efekta. Već sada se može videti kakvu štetu isti prouzrokuje. Naime, stranke su daleko više pogođene od samog društva.

Ima i gorih primera

Na primer u Italiji, gde se stiče utisak da su privatne, uključujući i ljubavne afere iznad državnih interesa. U Holandiji se toleriše manjinska vlada za koju je upravo tolerancija moglo bi se reći problematična. U Mađarskoj imamo vladu, koja će narednih meseci predstavljati EU, a koja medijska pitanja reguliše sumnjivim metodama. Daleko od toga da je u Nemačkoj sve u najboljem redu. Ali ne bi se moglo reći ni da je baš toliko loše.

Kraj godine za nama je za Nemačku bolji od njenih političara. Zaista je neverovatno da se već nakon samo godinu dana od najteže privredne krize u svetu, u poslednjih nekoliko decenija, mogao steći utisak da se njene posledice uspešno prevazilaze. Grčka, Španija, Portugal i Irska pokušavaju da izađu na kraj sa dugovima. Velika Britanija i Francuska su takođe morale da započnu sa merama, koje je Nemačka dobrim delom već primenila. Počev od onih koje je sprovela još crveno-zelena koalicija, pre krize, pa do skraćenog radnog vremena i premije „staro za novo“.

Daleko ispred Amerikanaca

Nemačka je prilično stabilna zemlja s obzirom na njeno „nemirno“ okruženje, komentariše Zidojče cajtung. Čak su i levičari na ujedinjenje zemlje počeli da gledaju kao na dobit. Negde drugde, u Belgiji, ne zna se da li će se zemlja održati. U nemačkom parlamentu nema struje koja u pitanje dovodi posledice klimatskih promena i na tom planu su Nemci daleko ispred Amerikanaca. Nema zemlje u kojoj se trenutno poreske olakšice toliko kritikuju, uključujući i smanjenje poreza na promet u hotelijerskoj branši – što samo potvrđuje „da se ne može baš svaka glupost potkrepiti slobodno-demokratskim načelima.“

Nezadovoljstvo građana je u 2010. godine isplivalo na površinu. Na to ukazuju protesti u Štutgartu, gde su se protesti protiv izgradnje nove železničke stanice pretvorili u nemire i sukob sa policijom. Petnaest godina su bili ignorisani. Mnogi građani u Nemačkoj „slavili su i objavljivanje knjige bivšeg berlinskog senatora za finansije“, jer ukazuje na probleme pred kojim političari zatvaraju oči.

Dakle, za proteklu godinu bi se moglo reći da su je obeležili razni protesti između kojih bi se mogla povući paralela. Naime, oni koji podržavaju tvrdnje Tila Saracina i oni koji se protive izgradnji nove železničke stanice, žele da ukažu na probleme koji ih lično pogađaju.

sz/jil/ii