Nezajažljivi energo-kapitalisti iz Kremlja?

Još su Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin želeli da Moskvu ne bude član samo Svetske trgovinske konferencije već i kluba najuticajnijih u kojem su tada, u okviru takozvane Grupe sedam, bili Sjedinjene Države, Kanada, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija. Vladimir Putin će ove godine čak biti domaćin samita G8. Razlog tome je raniji dogovor Putina i prethodnog nemačkog kancelara Gerharda Šredera.

Zapravo je predsedništvo trebalo da preuzme Nemačka ali je Šreder od ovogo turnusa odustao u korist dobrih veza sa Rusijom ali i zarad stabilnijih političkih prilika u Berlinu u kojem je tek pre mesec i po dana na vlas došla nova koalicija. Nemačka će na red doći 2007. A za 2006. je ruski predsednik najavio: «Najvažnija tema ruske organizacije samita G8 biće energetska politika. I u razgovorima o reformi globalne trgovine, podsticanju privrednog rasta i podstrekivanju ekonomskog razvoja najvažnija tačka bila je energija. Mi smo u tome na prvom mestu u svetu. Posedujemo zemni gas, naftu i nuklearnu energiju. Rusija je na globalnom planu preuzela vodeću ulogu.»

Rusija nije član Organizacije zemalja izvoznika nafte OPEC ali je izrasla u najvećeg isporučioca nafte na planeti. Njeno predsedništvo Grupom osam palo je, međutim, na samom početku u senku sukoba oko gasa sa Ukrajinom. Moskva je, naime, želela sebe da predstavi kao sigurnog partnera u poslovima sa energijom ali je sada pokazala neku vrstu kapitalističke nezajažljivosti. A čini se i da je Kremlj spreman da zemni gas koristi kao političko oružje. Ostatak sveta to ne vidi kao garanciju poverenja.

Rusko političko rukovodstvo bez obzira na to je krajnje samouvereno. Sve kritike koje mu se sa zapada upućuju zbog manjka demokratskog razvoja, kršenja ljudskih prava ili ograničavanaj slobode štampe ono prosto odbacuje. Predsednik spoljopolitičkog odbora parlamenta Dume Konstantin Kosačov tvrdi: «Predsedništvo G8 je prava prilika da se ostatku sveta objasne problemi sa kojima se Rusija suočava. Pokazaćemo maksimalnu otvorenost. Odnos prema Rusiji promeniće se na bolje. Mnogi politčari koji će ovde doći svojim će se očima uveriti kako se ovde živi. To će se pozitivno odraziti i na naš međunarodni imidž.»

No, daleko od toga da su Kremlj i Duma odlučili da za vreme predsedništav Grupom osam na unutrašnjepolitičkom planu olabave svoj tvrdi kurs. Pre samo dve nedelje usvojen je zakon kojim se ograničava delovanej nevladinih organizacija. One su sada zavisne od mislosti organa vlasti. Američki poslanici u oba doma Kongresa usvojili su rezoluciju kojom od predsednika Džordža V. Buša traže da Rusiju zbog nedemokratskog razvoja isključi iz G8.

A doskorašnji ekonomski savetnik ruskog predsednika, Andrej Ilarionov, koji je prošel sedmice podneo ostavku, upozorava da zbog restriktivne politike Vladimira Putina Mosvki nije mesto na skupu ostalih sedam demokratskih prvaka. Pošto je Ilarionov to već duže i javno govorio još prošlog proleća je smenjen sa mesta savetnika za svetsku priverdnu konferenciju.