Nezaobilazan među leksikonima

Duden je ime isto toliko autoritatvino koliko i Biblija ili Osnovni zakon. U Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj je Dudenov pravopis večni besteler. U međuvremenu ima, doduše, obilje literature na temu pravopis, ali za mnoge je Duden u tome broj jedan.

«Za nemački jezik je Duden standarno delo. Stoga se u problematičnim slučajevima laćam Dudena. Ponekad se javljaju tuđice za koje nisam siguran šta znače. Duden je tada važno oruđe», kaže publicista i prevodilac David Ša.

Učenici, studenti, naučnici, novinari, svi koji pišu, ne mogu da zaobiđu Duden. Čak i u reklamnoj branši je to tako, dakle svuda gde reči i jezik igraju važnu ulogu. Volfgang Diker koji radi kao lektor u jednoj agenciji u Koblencu kaže:

«Duden je prva adresa. Upućeni na druge leksikone, kada se radi o određenim usko stručnim oblastima. Na primer, kod izraza, koji nisu uobičajeni, dakle iz oblasti kompjuterske tehnike i slično.»

Sve je počelo pre 125 godina: 7. jula 1880 je direktor škole, Konrad Duden, u Lajpcigu objavio Ortografski leksikon nemačkog jezika, sa 27 000 reči. Knjiga je neočekivano zabeležila veliki uspeh.

Duden se rukovodio jednostavnim pravilom: Pravopis je ono što se najčešće primenjuje. Taj demokratski princip je rečniku i doneo uspeh.

«Konrad Duden je učinio sve veoma vešto. Nije on bio na ekstremnoj poziciji, nego je uzimao iz školske ortografije ono što se moglo zaključiti da je opšte prihvaćeno», rekao je Verner Šolce-Štubenreht iz redakcije Dudena.

Trijumf Konrada Dudena je bio nezaustavljiv. Na konferenciji 1901. su zajednička pravila priznali i Austrijanci i Švajcarci. Dudenov rečnik se probio. Pedesetih godina prošloga veka je Duden bio u krizi, podelio se na dva ogranka, jedan u Lajpcigu, drugi u Manhajmu. Godine 1996. je objavljeno prvo izdanje novog pravopisa, a od prvog avgusta će biti objavljeno novo izdanje, sa promenan posle kritičkih reakcija.