Nezavisno Kosovo „jedino održivo rešenje“?

Stav najvišeg suda UN saopštiće, u 15 sati u haškoj Palati mira, predsednik Hisaši Ovada iz Japana. Sud - koji čine petnestorica sudija - će, na poziv Generalne skupštine UN, odgovoriti na pitanje: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?".

Mišljenje suda, Generalna skupština UN zatražila je na inicijativu Srbije, čiji je stav da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušeni temelji međunarodnog pravnog poretka.

Tokom rasprave koja je u Hagu trajala od 1. decembra do 11. decembra 2009, 14 država je, uz vlasti u Prištini, ocenilo da je legalna ta deklaracija, usvojena u februaru 2008, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo.

14 država podržalo nezavisnost pred sudom

Delegacija Burundija nije izričito odgovorila na pitanje. Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, pored vlasti u Prištini, podržalo je 14 država - Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija.

Dvanaest država - Argentina, Azarbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam - ocenilo je, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom. Oni su sud pozvali da utvrdi da pravo na samoopredeljenje imaju samo kolonije, ali da to ne utiče na "državni status Kosova".

Zemlje koje su podržale deklaraciju kao legalnu tvrdile su da međunarodno pravo i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti izričito ne zabranjuje secesiju, a da princip zaštite teritorijalnog integriteta važi za odnose među državama, a ne i za odnose entiteta unutar države.

Objašnjenje zasnovana na presudama Haškog tribunala

Pravo naroda Kosova na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije, zasnovano je, po većini država, na činjenici - utvrđenoj u dokumentima UN i presudama Haškog tribunala - da su vlasti u Beogradu godinama sistematskom represijom, koja je kulminirala kampanjom proterivanja 1999, Albancima uskraćivale ljudska i građanska prava, kao i pravo na "unutrašnje samoopredeljenje" kroz široku samoupravu.

Nezavisnost Kosova bila je posledica, a ne uzrok, neuspeha pregovaračkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa pokrajine i "jedino održivo rešenje", zajednički je stav država koje su podržale kosovsku deklaraciju.

Zemlje koje su ocenile da je ta deklaracija nelegalna bile su jednoglasne da je njome prekršen princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji je "kamen temeljac" međunarodnog pravnog poretka.

Rezolucijom 1244 garantovana je celovitost SRJ, odnosno Srbije, i propisano da budući status Kosova mora biti određen sporazumom Beograda i Prištine uz odobrenje Saveta bezbednosti UN, naglasile su te države.

Njihov stav je bio i da se - budući da Savet bezbednosti UN nije utvrdio da su pregovori okončani, niti je Kosovo proglasio nezavisnom državom - mora smatrati da je politički proces za utvrđivanje statusa još u toku, a da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova protivpravna.

Srbija nije negirala kršenja ljudskih prava

Narod Kosova, kao nacionalna manjina, po tim državama, ne uživa pravo na samoopredeljenje i secesiju, zato što, po međunarodnim zakonima, to pravo mogu da ostvare samo kolonije i okupirane teritorije.

Teška kršenja ljudskih i građanskih prava Albanaca tokom devedesetih - koja nijedna država, uključujući i Srbiju, nije negirala - ne mogu poslužiti kao temelj i opravdanje za pravo na secesiju 2008., kada je Srbija nudila Albancima "unutrašnje samoopredeljenje" i samoupravu kroz najviši stepen autonomije.

Rasprava o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova bila je presedan u 60 godina postojanja Međunarodnog suda pravde po velikom broju zemalja koje su učestvovale - pisana mišljenja sudu je dostavilo 36 država - i činjenici da su nastupile sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući prvi put i Kinu.

u nastavku: Hrvatska nema ambicija da bude posrednik

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izrazio je nadu da će predstavnici Srbije i Kosova u saradnji sa međunarodnom zajednicom uspeti da nađu rešenje za probleme koji postoje i poručio da se Hrvatska u to neće mešati.

Na konferenciji za novinare posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Josipović je rekao da je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova i da nema ambicije da posreduje u rešavanju tog pitanja.

Dodao je da je pre savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP) prerano govoriti o tome kako će se Hrvatska odnositi prema eventualnim inicijativama Srbije u Ujedinjenim nacijama (UN). On je međutim dodao da će Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske pažljivo pratiti razvoj događaja na tu temu.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da Kosovo za Srbiju ostaje južna pokrajina koja nije i nikada neće biti članica UN. Tadić je dodao da se Srbija zalaže za dogovor i kompromis po pitanju rešavanja statusa Kosova, ali da "dogovor nije moguć ukoliko jedna strana sve dobija, a druga sve izgubi".

On je rekao da Srbija ni pod kojim uslovima, niti ucenama neće prihvatiti da direktno, ili indirektno prizna nezavisnost pokrajine, a da će posle savetodavnog mišljenja MSP-a pred međunarodnim forumima inicirati nastavak razgovora o tom pitanju.

Od zemalja u regionu Srbija očekuje uzdržanost, kao i podršku za stav da se rešenje za problem Kosova nađe kroz dogovor i kompromis, rekao je Tadić. On je ponovio da Srbija očekuje od zemalja u regionu da ne podrže nijedan akt etnički motivisane secesije, kao što Srbija podržava teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine i postojanje dva entiteta unutar te države.

beta/ii/nj