Ništa bez đakonija „za uspomenu“

Mini katedrala u Kelnu, mini krigla u Minhenu ili, za zaljubljenike u jednu ideologiju, nešto sa Marksovim likom iz Trira. Osim tih, za Nemačku specifičnih, suvenira ponuda je standardna: razglednice, majice, razne džidža-bidže. Svaki grad ima svoje specifičnosti… Aleks nam je nabrojao bonske:

„Ovde se mogu kupiti recimo suveniri sa likom Betovena. To su razglednice ili male statue. Ako ste bili u njegovom muzeju - tamo se mogu pronaći i druge stvarčice. I Univerzitet u Bonu ima svoje suvenire. Iz Nemačke možete poneti i dres nekog fudbalskog tima, pa i nacionalnog, a može i fudbalska lopta.“

Dakle za pasionirane ljubitelje ovakvih uspomena – sve i svašta; za one koji ne mare mnogo za suvenire – ništa spektakularno. Makedonka Ana spada u drugu kategoriju:

„U principu ne kupujem suvenire. Kao prvo - mnogo su skupi! Uostalom često pravim fotografije, a bolji suvenir od toga ne postoji. Možda ponekad neka razglednica… inače male katedrale ili magneti za frižider nikako… to je sve materijalno, a najvažnije je ono što iz nekog grada poneseš u srcu.“

Ima i dobrih kompromisnih rešenja… Recimo kupite nešto što jeste suvenir, a ustvari po potrebi postaje prilično praktično. Sasi je Indijac koji zna šta bi poneo u svoju zemlju.

„Vino ili viski… i, naravno, čokoladu…“

Neki pravi suvenir?

„Pravi? Kome to treba!? Sada se sve može skinuti sa Interneta, tako da koga briga… neću sada da pošaljem mami razglednicu sa slikom katedrale i da kažem: „Mama čuvaj je na frižideru…“

I ne samo da se može skinuti nego se može i poručiti… tako da ako baš hoćete da imate Hansa, porcelansku lutku u nemačkoj narodnoj nošnji koja se pravi se u ograničenom izdanju od samo 1.000 komada, spremajte 250 evra! A ako hoćete u lov sa suvenirom na glavi: tradicionalni bavarski šešir košta oko 45 evra.

autor: Nemanja Rujević

odg. urednik: N. Jakovljević