Ništa od fuzije EADS i BAE

Nemačka je svoje učešće u kapitalu novog preduzeća želela da poveća na devet odsto, koliko ima Francuska, objasnio je izvor blizak pregovorima. Velika Britanija je bila spremna da prihvati takvo učešće druge dve države pod uslovom da se Francuska obaveže da ne kupi još 7,5 odsto akcija EADS koje francuska medijska grupa „Lagarder“ namerava da proda. Vlada Francuske nije bila spremna da napiše takvu garanciju.

Uticaj nemačke države - zahvaljujući Dajmleru
 
Velika Britanija, kao i EADS i BAE, smatra da bi preveliko državno vlasništvo novog preduzeća zatvorilo vrata američkog tržišta oružja i aviona jer SAD nerado kupuju avione i oružje od tuđih javnih preduzeća. U pregovore su 10. oktobra bili uključeni, putem video-konferencije, savetnici predsednika Fransoa Olanda, kancelarke Angele Merkel i premijera Dejvida Kamerona.

Berlin je, osim toga, tražio da sedište buduće kompanije bude u Nemačkoj što ostali učesnici smatraju nerazumnim jer je izbor sedišta ekonomska odluka. No, razlozi za neuspeh fuzije su složeni i izdeljeni na mnoštvo faktora u pregovorima u kojima su učestvovali političari i biznismeni
 
Od ove godine sedište EADS je u francuskom Tuluzu, gde je i sedište Erbasa, a BAE će zadržati svoje sedište u Velikoj Britaniji. EADS je nastao 2000. godine spajanjem francuskih industrija vazduhoplovstva i nemačkih firmi, uglavnom iz oblasti odbrane. Prema sporazumu akcionara, Francuska ima 15 odsto udela, „Lagarder“ 7,5 odsto, Dajmler 22,5 odsto glasačkih prava, ali samo 15 odsto akcija, dok je ostatak prodat konzorcijumu privatnih investitora i saveznim pokrajinama Nemačke.

Dnevnik Frankfurter rundšau piše: „Zahtev nemačke države da sedište kompanije bude u Berlinu zapravo je vođenje politike sredstvima sile. Berlin je strahovao da će biti deveta rupa na svirali Francuske i Velike Britanije i da njegov glas u suštini neće mnogo vredeti. Francuska i Britanija već godinama daju intonaciju vođenju politike na planu vazduhoplovne industrije. To ne može da se kompenzuje insistiranjem na sedištu kompanije ili zahtevom da se menadžerske funkcije zaposednu prema nacionalnom ključu. Posle neuspeha fuzije, sada postoji opasnost da se britanski koncern raspadne.“

Nemci se sami zapetljali

Zidojče cajtung nam otkriva još neke detalje zamršenih odnosa moći i uticaja u svetu privatno-državnog biznisa i uvodi priču o Tomasu Endersu, koji je od pre pet meseci šef uprave EADS. „Ovaj padobranac i pilot helikoptera iz hobija toliko voli rizik da je stao na čelo velikog koncerna. Sada je doživeo svoj prvi težak poraz. Fuzija je propala pre svega zbog otpora – iz Nemačke. Pre dve nedelje, Endersu i njegovom kolegi iz BAE Janu Kingu, bilo je jasno da sa projektom stvari ne stoje dobro. Zato su uložili sve snage u novo agitovanje za fuziju, govoreći kako je iza nje logična ideja ekonomskog rasta, da bi se pozicija novog koncerna na svetskom tržištu bitno poboljšala u odnosu na dva stara koncerna i kako bi to svima donelo korist. Ali, od toga ne bi ništa. Enders je mnogo rizikovao i sve izgubio.“

„On je fuzijom želeo da reši više problema odjednom, na primer, da oslobodi EADS velike zavisnosti od politike i da ga istovremeno internacionalizuje. Trenutno je EADS (obrt: 49 milijardi evra, 133.000 zaposlenih) još u velikoj meri koncentrisan na svoju pod-firmu Erbas. Zajedno sa BAE, posao bi postao ujednačen… No, stari problemi ne bi bili rešeni, već bi postali još gori: EADS bi još više potpao pod uticaj politike u Berlinu, pogotovo ako se zna da je automobilski koncern Dajmler (Štugart) bio spreman da svoj udeo u EADS proda nemačkoj državnoj Kreditnoj banci za obnovu i razvoj. Endersov cilj da vodi koncern u koji se neće mešati političari tako je doveden u opasnost“, piše Zidojče cajtung.

Berlinski dnevnik Di velt smatra da „čoveku dođe da bude ponosan zbog toga što je jedna nemačka premijerka u Evropi izgradila tako jake pozicije – kada samo ne bi bila tolika blamaža način na koji je vlada doprinela neuspehu pregovora. Berlin je od sredine jula imao vremena da se izbori za poziciju koja bi mu omogućila da u novoj fuziji sprovodi nemačke interese. Naposletku, kontinentalnoj Evropi bi dobro došlo da svoju industriju oružja udruži sa britanskom da bi tako bila jača na američkom tržištu – najvećem od svih. Ali, umesto da podrži taj poduhvat, nemačka vlada se zaglavila na pozicijama čiji smisao više niko nije mogao da razume.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković