Ni manje ni više nego „mis Evrope“

„Dok Nemačka slavi svoje šampione sveta u fudbalu, kancelarku u Dubrovniku dočekuju kao mis Evrope“, piše novinar lista Velt Tomas Victhum. On podseća da je kancelarka dva puta putovala na Mundijal u Brazil, da bi tamo pratila utakmice, ali da je slavlje u čast svetskih šampiona, održano u Berlinu, propustila, „i to zbog čega? – zbog sastanka takozvane inicijative Brdo-Brioni u Dubrovniku, koji je trajao samo nekoliko sati...“ Autor objašnjava da je inicijativa, koja je dobila ime po lokacijama u Sloveniji i Hrvatskoj, pokušaj (iniciran 2013) da se „zemlje Zapadnog Balkana, dakle, bivše Jugoslavije i Albanija, okupe za jednim stolom“, sa proklamovanim ciljem da se čitav region približi Evropskoj uniji.

U tekstu koji nastoji da zvuči vrcavo, nižu se pohvale kancelarki: „Nemačka, kao što je poznato, ne pripada Zapadnom Balkanu. Bar ne u geografskom, a ni u fudbalskom pogledu. Ali, kancelarka je rado prihvatila poziv da bude počasni gost sastanka u Dubrovniku. To što se sastanak održava baš na dan slavlja zbog uspeha nemačkog fudbala, kao i na dan kada je Žan-Klod Junker izabran za predsednika Evropske komisije, uklapa se u njenu računicu. Ona nije tamo gde je ionako svi očekuju, već tamo gde bi možda trebalo da bude. Tamo, dakle, gde je još potrebna.“ Dalje se navodi da je Merkelova, stupanjem na dubrovački pločnik, izazvala mešavinu aplauza, uzvika odobravanja i – zvižduka negodovanja. Autor zaključuje da zvižduci nisu bili upućeni Merkelovoj kao nemačkoj kancelarki, već kao „najvišoj predstavnici EU. Mis Evrope“.

Uzroke negodovanja prisutnih autor vidi u činjenici da je u Hrvatskoj, i pored članstva u EU, privreda već šestu godinu uzastopno u recesiji, te da toj zemlji ne ide bolje nego državama regiona koje nisu članice EU. No, Merkelova, kako on piše, „nastupa sa samopouzdanjem, kao gost koji nije samo došao da čuje zahteve, već i sam ima šta da zahteva“. Nakon objašnjenja o tome šta ko hoće (Srbi: „da Evropa finansira dogradnju centralnog tranzitnog šinskog puta između Minhena i Istanbula“, Hrvati: novac za gradnju mosta na Pelješcu) saznajemo i da kancelarka ume da bude i cinična, pa i da „glumi fudbalskog sudiju“. Povod za tu opasku je bila njena izjava o sporu između Skoplja i Atine oko imena Makedonije – nakon što je rekla da tim povodom ni sama ne zna više koju kombinaciju reči da upotrebi, ona je dodala da je tu potreban kompromis, pa ga je i definisala sledećom izrekom: „U Nemačkoj uvek govorim: kompromis je – kada su svi učesnici podjednako nezadovoljni“.

„Poseta Dubrovniku je odvela Merkelovu u onu vrstu diplomatske akcije koja se u Nemačkoj ne nagrađuje. Ali, nju to ne interesuje“, tvrdi autor, naglašavajući da Nemačka vlada puna brige prati situaciju u Bosni i Hercegovini „gde su odnosi ostali politički nesređeni“. On dodaje da postoje strahovanja da će se u toj zemlji „ugnezditi islamisti“, te da tamo jedna za drugom niču džamije čiju gradnju finansira Saudijska Arabija. Iz teksta dalje saznajemo da je Angela Merkel toplo primljena u Zagrebu, ali i da je „i pored avgustovske vrućine, sa bivšim srpskim predsednikom Borisom Tadićem razmenila ledene poglede“, jer je sa njim imala svađu oko Kosova.

Novinar Velta na kraju teksta nastoji da humorističkim potezima opiše kako se kancelarka još tokom jutra jednom stjuartu nemačkog vojnog Erbasa 319 potpisala na dresu nemačke fudbalske reprezentacije i ovako poentira članak: „Kada je ona kasnije u Dubrovniku izašla iz Kneževog dvora, rasplamsao se aplauz. Ovaj put ga je pratio povik jednog starijeg gospodina: Bravo, Dojčland, sjajan meč! – On time sigurno nije mislio na inicijativu Brdo-Brioni.“