Ni tajne službe nisu ono što su nekad bile
6. januar 2010.
Karatkeristično je, što je na to podsetio bivši šef BND-a, a kasnije i državni sekretar u ministarstvu unutrašnjih poslova August Haning.
Na skupu eksperata Fondacije Hans Zajdel na temu „Tajne službe i procesi političkog odlučivanja“, on je stao u zaštitu kontraobaveštajnih službi izjavivši, da se u retko kojoj zemlji, na njih tako kritički gleda, verovatno zbog nemačke prošlosti.
Švajcarski stručnjak za tajne službe i urednik lista Noje Ciriher Cajtung, Erik Gujer istina priznaje da kontrola tajnih službi u Nemačkoj otežava njihov posao – to pored ostalog čini i parlament, ali ih zato i štiti od zajedljive kritike, da je kvalitet prognoze tajnih službi samo neznatno bolji od gledanja u šoljicu kafe. Šta su razlozi?
„Više nije kao u vreme hladnog rata, kada je postojao proračunljiv protivnik. Danas može da Vam se desi da imate posla sa situacijom koja se vrlo brzo menja, tako da tajna služba više ne može tako brzo da reaguje, kao što je to bio slučaj u vremenu hladnog rata - kada se polako navikavalo na svog protivnika. To vreme je prošlo!“
Birokratija je bolna tačka!
Pored tako objektivnog pogoršanja uslova rada, tajne službe često i same snose krivicu za loše rezultate, kaže Gujer. Birokratija je u njima, na primer, sve veća, naročito u Nemačkoj.
Zbog osetljivosti informacija, političari se ne mogu uvek informisati pismeno. Zato su nužni redovni sastanci. Prema oceni Hansa Georga Vika, bivšeg šefa nemačke tajne službe, mora se poboljšati komunikacija i to na raznim nivoima. I veoma je bitno da je šef tajne službe iskusan. Pa ipak, postoji opasnost da se njegova slika o svetu ne uklapa u vizije političara.
„Ta opasnost uvek postoji. Ali, ako neko ima iskustva na međunarodnoj sceni, njegova se izjava ozbiljno shvata. Drugo je pitanje, da li se i uzima u obzir.“
autor: P. Filip, M. Veljković
odg. urednik: N. Jakovljević