Nije dovoljno svrgnuti diktatora

Nagrada za mir nemačkih knjižara dotirana je sa 25 000 evra, ali još je važnija čast i pažnja koja se ukazuje dobitniku. Najbolji dokaz za to je pisanje međunarodne štampe. Francuski mediji prosto su se takmičili ko će pre i opširnije da izveštava o strastvenom i nesalomljivom pripovedaču koji je dobio ovogodišnju nagradu, kaže alžirski književnik Bualem Sensal. U njegovoj domovini reakcije su, međutim, bile krajnje skromne.

Od početka književne karijere, zvanični stav prema njemu u Alžiru jeste ćutanje i neobraćanje pažnje. A počeo je 1999. – tada mu je bilo 50 godina i odavno je bio poznat kao menadžer i državni službenik visokog ranga.

Pod pravim imenom, a ne pod pseudonimom

Bualem Sensal je rođen 1949. godine u jednom malom selu, završio je mašinogradnju i ekonomiju. Radio je u privatnoj firmi, bio savetnik alžirskog ministarstva za trgovinu i konačno 1996. postao generalni direktor Ministarstva za industriju i rekonstrukciju. U to vreme zemlja je bila u građanskom ratu u kojem je 200.000 ljudi izgubilo život.

Arabizacija Alžira odavno je počela, mučenja i pogubljenja bili su uobičajena praksa tajnih službi i snaga bezbednosti. Da bi shvatio šta se dešava, Bualem Sensal je počeo da piše. Iz opširnih beleški i razmišljanja nastao je prvi manuskript. Godine 1999. ugledna francuska izdavačka kuća Galimar objavija je „Zakletvu varvara“ i to pod njegovim pravim imenom, a ne pod pseudonimom, kako su mu savetovali.

Za tu knjigu dobio je brojne književne nagrade. Bila je to oštra kritika arapskog nacionalizma i muslimanskog fundamentalizma. Godine 2003. dobio je otkaz na funkciju generalnog direktora u ministarstvu.

Za razliku od većine kritičnih intelektualaca koji uglavnom žive u Francuskoj, Sensal do dan danas nije napustio zemlju. „Njihovo angažovanje i moje nisu isti. Istina je da kritikuju sistem kao i ja, ali oni to čine na eliptičan način, nepotpuno i vrlo uopšteno. Ja želim da se stvarno angažujem i zato u mojim romanima ljude zovem po imenu. Kada govorim o predsedniku Butefliku, onda zaista pišem ’predsednik Buteflika’ a ne samo ’predsednik’.“

„Maskarada“ ili „uspešan demokratski preokret“

U Alžiru Buteflika važi za „najboljeg diktatora“ i „boga“. I u Tunisu i Egiptu žele samo „bolje diktatore“ koji obustavljaju proteste i ljudima pričaju kako je ova maskarada uspešan demokratski preokret, smatra Sensal:

„Nije dovoljno svrgnuti diktatora da bi nastala demokratija. Ceo sistem mora da se promeni. Između ostalog pitanje islama. Žensko pitanje i sva ostala koja treba hrabro postaviti. Ali, to ne može! Jer, ko kaže jednu reč o islamu, taj je mrtav…“

Autorke: Zilke Bartlik / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković