Nije isključena vojna intervencija u Siriji

Prema oceni UN, odgovornost za brojne žrtve prilikom masakra u gradu Huli snose borci verni režimu. Šef mirovne misije UN Erve Ladsu izjavio je u Njujorku da ne postoje indicije za to da su grupe spolja učestvovale u masakru. „Samo sirijska vlada ima na raspolaganju tenkove, topove i rakete“, kazao je Ladsu novinarima. Prema njegovim rečima, jedan deo žrtava ubijen je  hladnim oružjem, i postoje „ozbiljne sumnje da su pripadnici (pro-režimskih) šabiba umešani u  tragediju u Huli, kao i u druge slučajeve“ nasilja u Siriji.

Sirijska vlada je optužila naoružane teroriste za krvoproliće u kojem je prema navodima UN život izgubilo 108 ljudi, među kojima 49 dece i 34 žena. Većina žrtava je prema ovim navodima ubijena iz neposredne blizine.

Oland ne isključuje mogućnost vojne intervencije

Posle masakra u Huli, francuski predsednik Fransoa Oland nije isključio mogućnost vojne intervencije u Siriji. „Vojna intervencija nije isključena, pod uslovom da ona bude pokrenuta u skladu s međunarodnim pravom, odnosno posle odluke SB UN“, rekao je Oland za francusku televiziju Frans 2. „Treba ipak naći rešenje koje ne bi obavezno bilo vojno. Sada treba izvršiti pritisak da se ukloni režim (predsednika) Bašara al Asada. Moramo naći drugo rešenje“, dodao je šef francuske države.
 
Oland je ocenio da Siriji treba uvesti dodatne sankcije i rekao da će o tome pričati sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom kada se budu sastali u petak u Parizu. „On (Putin) i Kina najviše se protive sankcijama. Mi moramo da ga ubedimo da ne smemo pustiti da režim Bašara al Asada ubija sopstveni narod“, kazao je francuski predsednik.
 
Proterivanje ambasadora znak zgražavanja zločinom

Bela Kuća, međutim, i dalje odbija vojne operacije u Siriji. „Mislimo da bi to dovelo do još većeg haosa. Do još većeg krvoprolića,“ izjavio je Džej Karni, portparol američkog predsednika Baraka Obame. Istovremeno, vlada u Vašingtonu zajedno sa svojim saveznicima priprema dalje korake protiv sirijskog režima. Pri tome nije precizirano o kojim bi to merama moglo biti reči. „Koordinirano proterivanje sirijskih diplomata od strane SAD i više evropskih zemalja znak je apsolutnog zgražavanja međunarodne zajednice“, izjavio je američki portparol Karni.

Francuska, Nemačka i još nekoliko zemalja članica EU kao i Švajcarska, SAD, Kanada, Japan i Australija proterale su  sirijske ambasadore i visoke diplomate, posle masakra u Huli. Belgijski ministar inostranih poslova Didje Renders je, međutim, saopštio da sirijskog ambasadora u Briselu nisu mogli odmah da proteraju zato što je on istovremeno ambasador pri Evropskoj uniji i zato što je za njegovo proterivanje potreban jednoglasni pristanak 27 zemalja članica.

Plan o prekidu vatre generalnog sekretara UN Kofija Anana stupio je na snagu pre šest nedelja, ali se nasilje nastavlja. Prema najnovijim informacijama, Sirijske snage i danas nastavljaju napade, granatiranjem predgrađa Damaska i delova grada Homsa koji su pod kontrolom pobunjenika. Sirijska organizacija za ljudska prava i lokalni koordinacioni komiteti nemaju još informacije o žrtvama današnjih napada.

Zbog nasilja u Siriji sve veći broj ljudi napušta gradove i sela. Broj izbeglica iznosi oko pola miliona – od stupanja na snagu primirja 12. aprila, taj broj je praktično udvostručen, saopštile su UN u Ženevi.

Autorka: Mirjana Kine-Veljković (dw, ard, dpa, afp)
Odg. urednik: Nemanja Rujević