Nije mi za mene, ali sin mi je bolestan!

Preko 50 odsto lekova koji se koriste u zemljama u razvoju su takozvani generici – dakle lekovi identični po sastavu, dozi i farmaceutskom obliku nekom već registrovanom leku – ali daleko jeftiniji. Većina tih lekova se proizvodi u Indiji.

Međutim sada je između EU i Indije u pripremi jedan sporazum o trgovini kojim bi mogla da spreči proizvodnja i prodaja jeftinih lekova. Naime, tim sporazumom bi se još više kontrolisala i štitila patentna prava evropske farmaceutske industrije.

Očaj jedne žene

Aša ima 40 godina, ali izgleda mnogo starije. Ova Indijka već šest godina zna da ima sidu. Zarazio ju je njen muž, ali ona ne zna tačno kada. A on se inficirao kod prostitutki, i nedavno je umro. Aša je zbog side diskriminisana, čak ni porodica ne želi da ima kontakt s njom.

Zahvaljujući lekovima koje uzima već godinama - Aša još živi. Ti jeftini lekovi se proizvode u Indiji i održavaju u životu još milione obolelih od side u svetu. „Kada ne bih uzimala lekove, samnom bi bilo gotovo. Virus ne može da se uništi, lekovi samo pomažu da se ojača imuni sistem.“

Organizacija "Lekari bez granica" 80 odsto antiretroviralnih lekova nabavlja iz Indije. U okviru prilagođavanja standardima Svetske zdravstvene organizacije Indija je razvila patentno pravo kojim je stvorena ravnoteža između pristupa životno važnim lekovima za pacijenta i interesa farmaceutske industrije. Bez tih generika proizvedenih u Indiji tokom protekle decenije širom sveta umrli bi milioni ljudi.

Međutim, u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Indijom, Evropska unija želi da ograniči proizvodnju generika: recimo tako što bi se ubuduće zahtevalo plaćanje skupih patentnih prava. Ako to prođe, bila bi to katastrofa za zaražene HIV-om širom sveta, kaže Lina Mengani. Ona se već godinama bori da ljudi imaju pristupa jeftinim lekovima. „Važni, životno važni lekovi, nestaće sa tržišta. Kada se više ne budu proizvodili generici, jedno preduzeće će držati monopol. Pacijenti će plaćati cenu tog monopola i lekovi će bez konkurencije biti užasno skupi“, kaže Mengani.

Umesto 12 000 dolara - samo 80 dolara po pacijentu godišnje!

Većina inficiranih ljudi, i to baš u siromašnim zemljama, neće biti u stanju da plati originalne preparate. „Lekari bez granica“ navode da su troškovi lečenja 2000. godine iznosili oko 12.000 dolara po pacijentu. Zahvaljujući genericima, pre svega iz Indije, danas isto to lečenje, pre svega u zemljama u razvoju, košta 80 dolara godišnje po pacijentu.

Pregovori Evropske Unije i Indije su u toku i trebalo bi da budu završeni do jeseni. Lina Mengani zahteva da se proizvodnja generika u Indiji zaštiti.

I Ašin život bi se promenio iz korena ako više ne bi bilo generika iz njene domovine. Ona kaže da bi ona to i mogla da izdrži, ali ne bi mogla da podnese kada njen sin ne bi dobio lekove. I njen trinaestogodišnji sin je zaražen HIV-om. „U Indiji se zaraženi HIV-om diskriminišu. Ja neću da moj sin pati! Ide uosmi razred i u školi nije nikome rekao da je zaražen. Ali on sam zna od čega je oboleo i da sa tim mora da živi.“

Autor: Ilka Štajnhauzen / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Nemanja Rujević