«Nije to voz u koji uđete pa se probudite u Briselu»

Goruće pitanje zapadnog Balkana je Kosovo. Na Kosovskoj strani sve je veće nestrpljenje, srpska insistira na Kosovu kao neotuđivom delu Srbije. Kako bi trebalo da izgleda rešenje koje bi obojim stranama pomoglo da sačuvaju obraz?

Mislim da su predlozi Martija Ahtisarija takvo rešenje. Srbija faktički više nema vlast nad Kosovom, ali i jedni i drugi svoje buduće interese vide u Evropi. Glavni interes Srbije je da 2008 dobije status kandidata za prijem u EU, a to nije moguće bez rešenja statusa Kosova; na toj osnovi, a i zato što Ahtisarijevi predlozi predviđaju dalekosežna prava za srpsku manjinu na Kosovu, oko toga bi se trebalo sporazumeti, i to je i pozicija Evropske unije.

Šta mislite da bi trebalo da učine kosovski Albanci, a šta Srbi da bi se došlo do mirnog rešenja?

Moraju da se pomire sa onim što se ne može izbeći. Milošević je Srbiji pričinio neizmernu štetu, tragično je što je sadašnja demokratski izabrana vlada sada suočena sa posledicama toga, kao što je to u istoriji često i bio slučaj. No, perspektiva budućnosti u Evropi bi trebalo da pomogne da se to prevaziđe, a za kosovske Albance važi: ukoliko se u Savetu bezbednosti donese rezolucija o ograničenoj i nadziranoj autonomiji, tu tek počinje posao. Ponekad se stiče osećaj da je to cilj svih želja, ali zemlju tek tada treba razvijati, nezaposlenost je veoma visoka, stanovništvo veoma mlado, veliki su zadaci koji čekaju kosovske političare.

Mnogi kritičari strahuju da bi u slučaju nezavisnosti moglo doći do takozvanog domino-efekta. Kako to vi vidite?

Ne. Biće sve jasnije da se, zbog predistorije, ovde radi o jedinstvenoj situaciji, koja sada samo ovako može da se resi i koja nikako ne može biti presedan ni za jedan region sveta, pa tako ni za Balkan. I pored toga, ne može se isključiti mogućnost da če neko tu ili tamo da se poziva na Kosovo, ali ako je čitava međunarodna zajednica složna oko toga da je Kosovo jedinstven slučaj, onda to treba da je dovoljno.

Dođe li do nezavisnosti, verovatno je da će jako prisustvo Evropske unije na Kosovu morati dugo da potraje. U Bosni međunarodna zajednica nema dobra iskustva sa dugoročnim prisustvom. I pored velikih ovlašćenja predstavnika međunarodne zajednice, tamo još nije uspelo formiranje jake i sposobne centralne vlade. Kakve pouke iz toga može da izvuče Evropska unija?

U pravu ste kada je reč o Bosni, ali i tamo je nešto postignuto, bar na procesu pomirenja i obnove. Nauk za Kosovo je svakako da su tamo međunarodnoj zajednici potrebni veliko strpljenje i velika izdržljivost. No, tamošnjim učesnicima se mora jasno staviti do znanja da se moraju sami angažovati i da bez toga nema napretka. Nije to voz u koji se uđe, pa se probudite negde u Briselu.

Verica Spasovska je rukovodilac Programa za srednju i jugoistočnu Evropu radija Dojče vele.